Nova Evropa

koji, pored stranog, poznaju do u tančime svoj maternji jezik. Zadržavamo se malo duže na oceni samog prevoda, jer se kod nas žalibože obraća veoma malo pažnje na iu stranu. Nesolidni prevodioci umeju uvek da se snadju, pa izgleda бојоуо kao pravilo da ukoliko su slabiji utoliko više neguju svoju reputaciju; oni često na tu reklamu bace više iruda i vremena пебо na sam predmet koji im služi povodom za reklamisanje, Ко je stvarni pisac »Ugledanja na Hrista« nije pozitivno utvrdjeno, Kritika, skoro jednodušno, pridaje ovo delo Tomi Kempijskom, pa tako čini i ovaj naš prevodilac. To, uostalom, nije od prvostepeme važnosti; čovek nas interesuje utoliko ukoliko je uspeo da se alirmiše u kakvom delu u kome će čitavi naraštaji tražiti zadovoljstva ili utehe. Šekspir ili Bekon? šta nas se, u krajnjoj liniji, to tiče? Glavno je da imamo »Romea i Juliju«, da nam je tu »Hamlet«, Delo i pisac — biser i školjka. I ovde je dakle bitno, da je delo, suvo zlato, tu pred nama. »Ugledanje na Hrista« tako je prijatno pisano da ба s uživanjem mogu čitati i oholi atejisti, To je, u stvari, niz odeljaka u kojima se daju saveti o dobrom duhovnom životu, То је, ч pravom smislu reči, jedna potpuna etika na bazi svetih knjiga. Ako u njoj nema one slikovitosti i simvoličnosti kojima se odlikuje Biblija, nema u naknadu zato ni onih preteranosti. Na ovim stranicama zbijena je kao u orahovu ljusku sva ona mudrost hrišćanska koju inače treba tražiti rasplinutu po raznim prostranim spisima. Mogu se prema hrišćanskoj nauci imati najveće antipatije, — to zavisi od ukusa i vaspitanja pojedinaca; ali se ne može a da ne prizna njema lepota i njen istorijski značaj. Moral hrišćanstva predstavlja jasan i ogroman napredak prema moralu bezbožnika. Slep je, ili zaslepljen predrasudama, ko to ne vidi. Jaki umovi raspoloženi su da svete spise smatraju kao sitan novac za upotrebu prostoš naroda; sitan, ako se hoće, — ali zlatan. Malo nauke odvodi od religije, mnogo nauke vraća nas k njoj, — rekao je, tako otprilike, jedan veliki mislilac. Paskal je bio religijozan; Lamartin i Renan takodje, Može se biti atejist a plitkoumam, hrišćanin a širokih vidika. Kao i obratno. Religijoznost je više stvar srca neSšo razuma, Uvek posle velikih nesreća u istoriji, napaćenim narodima padala je mrema s očiju, i Oni su SČ vraćali na to nepresušno vrelo istine, tražeći u njemu leka materijalizmu, Taj veliki duhovni kapital, od koga hrišćanstvo živi evo dve hiljade godina, izražen je ukratko u ovoj knjizi, i mije za potcenjivanje ni u maše doba; upravo, možda, u naše doba manje nego ikad. Malo manje eđojizma, malo više ljubavi prema celini, nikad nije bilo na odmet, pa je već krajnje vreme da ne bude ni sad. Кадоје L. Knežević.

208