Nova Evropa

mržnja iz 1905, udarila mi je u glavu.,.« »,., Izraz ,velika' i БезКтупа (ха Кеуојисјиј зада {1925) je sa dosta razloga izvrgnut ruglu, jer on postaje nesamo smešan već i odvratan nakon ovih reka krvi koje su došle kasnije... Ali je tada Kerjenski svoju ,beskrvnu tačku gledišta, svoju „beskrvnu taktiku, branio svom energijom, svom glumačkom imperativnošću za koju Je samo on bio sposoban .,..«

Autor polazi u Pskov da traži Carevu abdikaciju. Misli se tu redjaju jedna tužnija od druge, Iznećemo samo mekoliko, »То su skifi {(revolucijonarne gomile). Istina da one imaju atribute XX veka — mitraljeze, divlje blindirane automobile... Ali to je samo spoljašnost.., U prsima, isto maljavo, zversko, skitsko srce! „,.« On oseća da je sve propalo; a i Čeidže mu kaže: »Sve je propalo... Da se nešto spase, treba čudo ...« I stižu u Pskov: »Eto kuda nas je ,doveo' Gospodar!... Da li on mas, ili mi nješa, — ko će to presuditi?,,,« Dva konzervativna državnika našla se pred Carem: »Gučkov je svršio, Gospodar je odgovorio: — „Ja sam se odlučio na abdikaciju... Do tri sata današnjes dana, ja sam mislio da mogu abdicirati u korist sina Aleksija; ali sada sam promenuo odluku u korist brata Mihajla... Nadam se da ćete shvatiti osećanje oca... Poslednju rečenicu on je izgovorio lHše.,.« S abdikacijom и špagu, Gučkov i Šuljšin vratiše se u Petrograd, gde stigoše na miting. Govorio je jedan radnik: »Eto, naprimer, oni su postavili Vladu, — ali ko je u toj Vladi? Vi mislite, drugovi, da je tu neko iz naroda? Takoreći od toga naroda koji je sebi izvojevao

slobodu? Biće da nije tako! Evo, čitajte!.,. Knez Ljvov..., Knez,..« — U gomili se začu nezadovolistvo.., A predsednik je u istom fonu nastavljao... Jedva su se izvukli iz gomile,

pošto su abdikaciju dostavili Dumi zaobilaznim putem, Naposletku, kao završnu scenu, da zabeležimo opis Šulj-

Sima abdikacije velikog kneza Mihajla, brata Careva: »Veliki Knez je slušao Miljukova jedva priklonivši glavu malo u stranu... Tankog stasa, sa dugačkim gotovo još dečjim licem, on je bio oličena nežnost. Ovom čoveku Ми ђиКоу је боуого svoje proročanske reči, njemu je predlagao da učini „podvić nečuvene snage',.,«, — »Ja sam«, kaže mpisac, »čini mi se, govorio poslednji, Ja sam rekao; „Obraćam pažnju Vašeg Visočanstva nato, da Vam svi oni koji bi morali da budu Vaša potpora u slučaju stupanja na presto, gotovo svi članovi move Vlade, nisu dali ove potpore...« I on je pledirao za abdikaciju,

Sa nekoliko lirskih reči završuje ovaj pisac svoju knjigu, Makoliko da je piscu ovih redaka nesimpatičan stav V. Šuljčina naspram Naroda i Revolucije, treba priznati, da je ovo delo jedan od najboljih produkata savremene memoarske literature.

Dr. Aleksije Jelačić.

239