Nova Evropa

наиме називали у шали странце, који би у журби, у месецима јуна и октобра, долазили да походе било оца било мужа, да им донесу поздраве и поруке њихових сународника и сродника из даљине. Како је мој муж остао напољу, у врту, то сам ја, врло тешко, отишла у његову собу за рад да примим посету. Један висок човек, као мој муж, али далеко снажнији и крупнији, благих очију, а држања пола у неприлици пола одлучног, као неко који се својевољно, иако с напором, навикао на извесну отвореност, дошао ми је усусрет.

„Сињора" — рече он у савршеној талијанштини, — „пре него што ми дате руку, треба да знате да сам Хрват, дакле потомак оних Хрвата које је Аустрија за толико година слала у Италију као тлачитеље Ваше лепе земље; потомак оних Хрвата који већ толико година на свим границама служе као жандари Аустрије, и који су зато, што је сасвим разумљиво, без властите кривице навукли на себе мржњу свих осталих народа..."

„То су прошле ствари“ —- одговорим ја, дајући му руку, и замоливши га да седне, — „Жена једног историчара не може појединца да сматра одговорним за политичка дела земље којој припада .,," |

„Ипак, пре него што се потпуно одомаћим и ослободим“ — прихвати он пошто је сео, — „држим да треба да Вам кажем, зашто сам овамо дошао“, И тада, у разговору који је подуже трајао, изнесе углавном следеће мисли, колико сам их упамтила.

Талијани познају мало Хрватску, познају мало Хрвате, иако их из традиције не воле. Напротив, Хрвати познају далеко боље Италију и Талијане, „Ми познајемо", каже, „Италију, зато што смо, како рекох, били жандари, па смо је могли да посматрамо из близине. Познајемо Талијане, јер живимо у непосредноме дотицају с једним њиховим делом. И несамо да познајемо Италију, већ је и волимо, зато што познајемо њен језик, зато што је наша култура саграђена углавном у дотицају с талијанском културом, и зато што увек у ученика остаје извесно поштовање према учитељу који га је научио да мисли, поготово кад је тај учитељ; Данте, Мацини, Фосколо, Ломброзо.

„Коликогод нап језик био различан, коликогод различни били наши обичаји, ипак ми Словени имамо многе сродне црте с латинским народима,... далеко сроднијих него например са немачким народом. О томе сам ја размишљао, и то сам испитивао и проучавао кроз целу своју младост, Па ако је одиста. талијанска култура ближа словенској, него што је немачка, то бисмо и ми и Талијани имали велике користи од реципрочног зближавања, од узајамног поверења, при чему би Италија играла улогу великог светијоника културе за све нас

341