Nova Evropa

zastupala u nekoliko navrata sa uspehom i зћуасапјет«, 1 да »Nova Evropa« sa knjigom Ves. M, Vukićevića »Uspomene djaka-narednika« »stavlja svoju ozbiljnost i svoju kulturnu reputaciju u sumnju«, Da krupnih reči, olako izgovorenih!.,..

Bez obzira na potrebu objašnjenja, kako to da jedna »ugledna revija« »stavlja u sumnju svoju ozbiljnost i svoju kulturnu reputaciju« izdavanjem jedne jedine knjige, ma bila ta i loša, mi smo toliko uporni da i sada — posle kritike (2. Мигадђебо ба — пиг то, да je knjiga G. Vukićevića dobra, čak bolja od svega što je dosad G. Muradbegović napisao, te da smo našoj lepoj književnosti učinili uslugu što smo je izdali, U tome mišljenju utvrdjuju nas i svi ostali kritičari, osim G. Muradbefđovića, medju kojima ima i vrlo uglednih, Kad G. Muradbegović ne bi bio tipičan predstavnik naše mladje književne deneracije, ili bar jednog njena velikog dela {o kojemu i govori G. L. Popović u predgovoru »Djaka-narednika«), on bi upravo mora.o imati respekta od mišljenja jednog Branka Lazarevića {vidi sarajevski »Pregled« od 16, januara: »Etika jedne knjiče«), pa bi bar s izvesnom uzdržljivošću pisao suprotno onomu što ovaj i ovaki ozbiljni kritičari i ljudi od nesumnjive »kulturne reputacije« misle i otvoreno kažu, Ali ovaj naš poratni nadknjiževnik, baš kao da je vodjen sudbinom, srlja u jedno područje koje — kako nam odaje sarajevski »Pregled« od 6. februara (»Neknjiževne intimnosti naših književnika«) — nije ranije »zastupao s uspehom i shvaćanjem«. Mi doista nismo od onih koji vole da čeprkaju po ratnim i predratnim gresima i sagrešenjima mladjih i starijih literata i patrijot4, — ali kakav to djavo nije dao mira piscu »rasnih« novelš i dram4 iz Bosne da udari na jednog nedužna i simpatična druga, i da se s krvavom ironijom izruguje tobožnjem kukavičluku i »bežaniji« jednog rasnog Šumadinca i djakanarednika u Svetskom Ratu, kad zna da kod knjižara u Загаjevu ima rukopisa njegovih vlastitih pesama iz istoga doba, o borbi oko Dardanela i pobedama Centralnih Sila, koje su vrlo тајо »тагпе«7,,.

Nego, na stranu i neskromnost G. Muradbegovića 1 пјебоуе ratne pesme, skupa s njegovom ratnom i poratnom hrabrošću, — 1 bez obzira na sve to, mi mislimo da je i sa čisto književne strane dokaz, koji je na dva puna stupca pokušao provesti ovaj kritičar da izobliči knjigu G. Vukićevića, potpuno neuspeo, A evo, ukratko, zašto,

Kao što nije sve zlato što se sija, i samo ono što se sija, tako nije ni književnost sve što ide pod tim imenom i što se njime krsti, Ima, pored knjiga i napisa sa krupnim naslovima i filmskim senzacijama, i druge književnosti, — ne lošije iako skromnije, I, da pravo kažemo, mi tu drugu književnost više

155