Nova Evropa

ље шумовите, ливаде, силне реке и слана језера, без куповине и без данка..." Али се сада јавља голема збирка од преко две стотине најразноврснијих аката и докумената извучених из различних архива, а уједињених сада у јединствен Државни Архив. Ту су уредници збирке искористили, поред јавних, још и приватну архиву породице грофова Пањина, чији је један знаменит члан, генерал гроф Петар, био Врховним Командантом владиних трупа и гувернером против Пугачова. Сви су документи штампани тачно сачуваним, веома занимљивим оригиналним правописом, и снабдевеви веома опсежним и корисним стручним коментаром. Сада тек видимо, да Пугачов управо и није био анархиста; напротив, он је на својој територији организовао доста уређену власт, која је образована сасвим налик на руску државну власт, па се је и у стилу — несамо свечаних изјава упућених народу, вего нарочито ни у свакодневним актима — придржавала омиљених и опробавих облика канцеларијског језика и бирократске технике, уносећи у њих често једре и језгровите народне облике, реченице, и речи.

Сам Пугачов јавља се у својим мамифестима и указима као прави Цар — Петар Трећи Теодоровић „амператор“! Он започиње своје указе свечаним насловом: „(Указ) Самодржавнога амператора нашег великог господара Петра Теодоровића Сверуског, и тако даље, и тако даље", па наставља, например, овако: „У властитом моме указу Јајицкој (т. ј. уралској) Војсци објављено је..." За Татаре, Башкире, и за друга муслиманска племена титула „цара“ Пугачова много је свечанија и сликовитија: „Росијске војске држатеља и великог господара, и свију мањих и већих ослободиоца, милостивог казнитеља противника, поштоваоца већих, па и мањих поштоваоца, обогатитеља сиромаха, и целој руској држави господара Петра Теодоровића“, и тако даље. У више таквих указа и манифеста нарочито се подвлаче речи „Цара-мученика", „Цара-луталице“, прогнаног од својих подавика- „злочинаца“, али који се, гле, јавио опет народу читав и здрав, по милости Божјој. Поданици треба да се моле Богу за његово здравље; и баш као што је обичај у редовним државама, и код Пугачова је било наређено, да се по црквама чита прописна молитва за Цара: „На литији спомињати здравље Њ. Ц. В, на следећи начин; „Најблагочестивијег, најсамодржавнијег, великог господара императора Петра Теодоровића, и његову супругу, благовјерну господарвцу императорицу Устињу Петровну““ (то је била једна козакиња, друга Пугачовљева жена, са којом се он венчао док му је прва жена била још у животу, у затвору у Казану), и „наследника његова, благовјерног господара Царевића и великог кнеза Павла Петровића, и супругу његову благовјерну господарицу, велику кнегињу Наталију Алексјејевну“". Уз „Цара“

158