Nova Evropa

била је „Државна војна колегија“, која је издавала „указе“ и производила у чинове — генерала, пуковника, и Т. д., све „у име Његова Царског Величанства". Био је ту и „гроф Чернишов" (управо козак Чика-Зарубин), јер је после цар Петар Ш имао у својој близини одиста једног грофа Чернишова. Обећавајући милости, Пугачов и његове „власти“ претили су љутим казнама онима који нису хтели да га признају за „цара“, па се нису њему покоравали. Претили су — и то је можда најинтересантније — и онима који руше успостављени мир, који пљачкају мирно становништво и чине свакојака насиља. документима налазимо пуно опомена војним одредима да одржавају ред, те тужаба грађанства и сељаштва противу насилника, и „повеља“, или „указа“, који су издавани становништву ради сигурности од насилника. „Државна војна колегија“ Пугачова, и његови емисари, старали су се о апровизацији војске и народа, о чувању државних добара, о исплати надница радницима, и т. сл,, Али, разуме се, ово је све било прилично површно, јер се — посред рушења спахијских кућа и пљачке спахијског и чиновничког иметка, и убијања спахија и оних официра и чиновника, који нису хтели прећи на страну Буне, у социјалној револупији и грађанском рату — нису штедели ни животи ни имања.

Треба нарочито споменути, да спочетка Буна није била толико уперена противу племства (јер га је било врло мало, или га готово и није било, у покрајинама где је Буна никла), колико противу државне администрације, која је угњетавала козаке и нарочито алогене (,инородце") муслимане, Зато се Буна у многим местима претворила била у нацијонални устанак ових „народних мањина“ и у покољ руског становништва. Пугачов је био приморан да спасава руско становништво од насиља својих озлојеђених савезника. Исто је тако покушавао Пугачов, с малим успехом, да направи реда по фабрикама и рудницима, у којима је настао био застој и беспослица, неисплаћивање радном народу надница, и коначно глад и пропаст целог покрета на Уралу. Отуда је покрет прешао у Велику Русију, и _ ту је добио свој најизразитији социјални карактер — големе и свирепе буне сељака противу спахија-угњетача, Има у овој збирци низ занимљивих података и о томе: још на Уралу, у једној прокламацији упућеној граду Чељабинску, један од Пугачовљевих „пуковника“ изразио је социјалну филозофију буне следећим речима: „... Колико је Русија доведена до беде, и од кога — то нам није непознато: племство влада сељацима, и, ма да је у закону божјем писано да треба да они држе сељаке као рођену децу, они њих (сељаке) не сматрају чак ни као раднике, него горе од паса с помоћу којих лове зечеве ...", Као извод из ових и оваквих мисли следило је: „Племиће треба уништити до последњег...“

159