Nova Evropa

дана; сутон који претходи ноћи. Данашњи дан сличан је измаку античке културе; разлика је једино у томе, што у овај час умире много виша култура. И ову нашу епоху прелаза прате неизбежни потреси и катастрофе; и баш као и онда; стојимо на прелому од епохе рацијонализма у епоху ирацијонализма средовечног типа. Ту велику промену зову једни реакцијом, а други — револуцијом; али критерији реакције и револуције губе своје досадашње значење. Банкротство савремености, то је банкротство хуманизма: обелодањује се његово ништавило, Јер, ако нема Бога, нема ни човека, Антитеза религије није безрелигијозност, већ веровање у Сотону. О томе нас уверава комунизам, који проповеда религију Антихриста. Да не би у новом Средњем Веку завладао култ Сотоне, цео живот те епохе водиће се у знаку верског рата. У Русији је нова епоха дошла утолико лакше што Русија управо и није изашла још из првашњег Средњег Века; у Русији је, такорећи, непосредно наступио прелаз од старе теокрације к новој сатанокрацији... данашњем каосу, наставља Берђајев, опажа се јасно,

пре свега, распадање досадашњих форама културе. Знамење старе културе било је индивидуализам, борба. за слободу човека. Али, након оборења старих теокрација, понестало је циља; јер, у чије се име имало водити Рат, кад је нестало Bora? „Човек тек не може бити сам себи циљ“ — вели Берђајев. Јавност је изгубила Бога, па сад не зна у име чега постоји. Ивдивидуализам је осујетио универзалистичке идеје, — изазвао је атомизацију друштва; све творевине индивидуализма — демокрација, парламентаризам, правни формализам, хуманистичка моралност, рацијоналистичка и емпиријска филозофија, — све су се преживеле, Уништују се, и ишчезавају, форме у које је човек завио сам себе, те у којима се оградио од других људи. Човек иступа опет пред јавност, — настаје поново универзалистичка, колективистичка епоха. Падају државе и друштвена устројства; друштвене групе, које су ојачале, узимају владу у своје руке (например: фашизам, који је чиста негација формалног легитимизма, непосредна је манифестација воље за животом и воље за владом, — манифестација биолошке силе, а не права), Фашизам и комунизам спадају већ у ту нову епоху; и као што у политичким односима превлађује непарламентарна. политика, тако на подручју мисли јача, место академске филозофије и гнозеологије, покрет виталистичке филозофије, Настојања и интереси прешли су од форме к садржају. азвитак технике откинуо је човека од ритма природе; огромни пораст пучанства и људских потреба изазвао је слабљење духовног живота, декадансу вере, Капитализам је могао никнути само у друштву које забацује хришћански аскетизам. У капитализму нема хијерархијског подређивања материјалног елемента духовном елементу, — жеђ за новцем, мамонизам,

171