Nova Evropa

"ударио је жиг нашој епохи. Социјализан је само конзеквентно. настављање капитализма. Реформација и хуманизам разбили: 'су јединство католицизма, те распламтели нацијонализме, који. се међусобом надмећу и боре. Одрицање од хришћанског "универзализма разбило је човечанство на малене групе. Интер"нацијонализам ће се моћи остварити тек у универзалној духовној. "култури. Док дотле дођемо, у новом Средњем Веку, беснеће: "ратови, само што ови неће бити народно-политички него ду"ховно-религијски. Најаснији симптом, да се ближи та нова. епоха, јесте буђење интереса за теозофију и окултистичке-

науке. Повратак к повести, вели Берђајев, није реакција, како то говоре напредњаци, — то је повратак к новом стваралачком

настојању, то је револуција духа. Не ваља идеализовати Средњи: Век, не ваља затварати очи пред његовим тамним. странама.,

— варварством, тамом, окрутношћу, религијским терором. Али

исто тако, не треба веровати да је у Средњем Веку владао. само мрак. Средњи Век је био епоха из темеља религијозна; њиме је владала чежња за свим оним што је трансцедентално и супернатурално; у њему је постојало и највеће настојање сколастике и мистике, да реши коначна питања опстанка. Средњи Век је, сабирањем духовне енергије, створио најаче индивидуалности — типове витеза и монаха. Нови Средњи Век биће сакрална епоха: сва ће подручја живота бити прожета религијским духом. Док у данашњем каосу и нема нентрума духовног живота, сутра ће све воље бити уперене према једном општем циљу, према једној вољи — вољи Бога. Из каоса. ће се организовати козмос.

Берђајевљево дело, према томе, износи програм нове културе, основан на анализи грехова савремености. Његови назори чине нам се чежњом човека скршена кризом данашњице, чије очи траже ослонца у маглама мистицизма.

Да још споменемо, узгред, да је Никола Берђајев написао веома оригиналну студију о Достојевском („Миросозјерцанне: Достојевскаго", Праг 1923), у којој такођер продире дубоко у руску душу, истичући да Рус може бити или апокалиптик или нихилист, и да средине зањ нема. Деловање и стварање Достојевскога назива Берђајев „логосом“ руским о свељудском проблему, На једном месту у тој монографији, које се подудара с једном од основних мисли у споменутим скицама, Берђајев каже: „У читању Достојевског велика је радост, велико ослобођавање духа, — то је радост посредством патње, Али такав је хришћански пут. Достојевски повраћа веру у човека, у његову дубину. Те вере, нема у плиткоме хуманизму, — хуманизам упропашћује човека“...

То су главне мисли по овом предмету Берђајева, једног од најоригиналнијих руских мислилаца и једног од највећих,

172

Nega ai