Nova Evropa

лако било да прогласе Владу Совјета, и да одстране органе Привремене Владе. Фактично освојење власти, како се оно развијало у Саратову, и како га веома живо и са пуно оригиналних података прича Антонов, ишло је свуда у Русији на доста сличан начин. Прво, борба између „Исполкома“ (Извршног Одбора Совјета) и „Одбора Спаса Револуције“, који се обично ослањао на Градско Веће и друге органе локалне самоуправе, или на групе официра, ђака, и интелектуалаца: кратка оружана борба и победа „Исполкома“, те разоружање и интернирање официра... Онда, у Саратову, настаје варијанта интервенције Козака, поименце Оренбуршких; али се она води млитаво, јер Козаци теже кућама и неће да се боре „за Керјенског и буржује"... Након тога, борба са самим Градским Већем, освајањем банака, борба противу штрајка

службеника, освајање установа, растеривање ес-ерских аграр- |

них одбора (први декрет Совјета, након присвајања власти, предаје земљу сељацима), локалних самоуправа, ес-ерских сељачких Совјета. Ес-ери сазивају конгрес сељака, који доноси одлуке, да се има потпуно поштовати суверена воља Уставотворне Скупштине, те грађанске слободе, и т, сл., да се има закључити мир у заједници са Савезницима. „... Ове су одлуке код нас изазвале смех“ — вели Антонов. Бољшевици су додуше, формално, „са досадом“ још позивали народ да бира посланике у Конституанту; али су новине већ биле посвуда суспендоване, органи локалне самоуправе разјурени грубом силом, а водили су се преговори о сепаратном миру. Природно је, дакле, да су њима ес-ери изгледали смешни! И они су сазвали свој сељачки конгрес, на којем су успели да спроведу све што су хтели, те су пустили сељаке у Совјет, у врховну власт у покрајини, и у „Исполком“ ; али је у Совјету сељака било свега сто међу неколико стотина (570 — 600 према Антонову) чланова Совјета; у „Исполкому" био је, додуше, паритет, али су фактички сељаци разашиљани као емисари у села, тако да је њихово представништво било само привидно. То је уосталом и разумљиво, у знаку диктатуре. А диктатура је требала комунистима већ и зато да би савладали стихију војничких метежа, која се претварала често, благодарећи алкохолу, у један општи страшан „погром“... Усто је наступала и глад по варошима, каос и неред на жељезницама, тешка беспослица... Времена су била страшна; али, тако произлази из причања Антонова, онда још не и крвава, Једно је поуздано: ти бољшевици били су људи гвоздене воље и страховите одлучности, која је прелазила у безобзирност. Зато су побеђивали и противнике, и прилике, и саме елементе,.. Били су они и добро повезани међусобно, те

једнодушни : „Ова повезаност", вели Антонов, „давала је коло- |

салан импулс сваком члану Странке. Она је подвостручавала

184

ере