Nova Evropa
Један народни енциклопедист Двадесетог Века, П, Ст. Станојевић као критичар и научник.
1
Видели смо, шта и зашто нас тужи пред судом проф. Ст, Станојевић, уредник „Народне Енциклопедије“ и писац чувене брошуре о „Убијству Аустријског Престолонаследника ФердиHaga”. И видели смо, како је Суд примио његове тужбе, односно како их није примио већ одбио. Сад да видимо још, и пред судом јавности, ко је тај критичар и научник који тужи „Нову Европу“ пред редовним судом, и какав је кад му се приђе ближе; како је он сам судио о послу и дужностима критичара, и како су други, позвани, судили о њему као критичару и научнику, као професору Универзитета и члану Академије Наука; да ли је Господин Професор одувек био тако увредљиве природе и тако осетљив на своју част, на своје име, и на свој друштвени углед; и како стоји ствар, поименце, у погледу његова „привредног кредита",
Посегнућемо мало дубље у савремену прошлост, чак тамо до првог годишта „Српског Књижевног Гласника“, па ћемо отворити свеску од 16. новембра 1901, и то код „Књижевног прегледа“. Ту, на крају приказа студије Војислава В, Рашића „Краљевина Србија“, писац приказа Ст, Станојевић — даје своју критичарску исповест. Ствар је веома занимљива, па
емо из ње извадити један добар део:
а... · Хоћу још нешто да кажем пре но што завршим, Г, Рашић ће без сумње бити уверен, да ја немам право кад овако неповољно оцењујем његову књигу, и он ће можда устати у одбрану свог дела, Ја му у том случају нећу одговарати: тако сам и досада свагда чинио... Писац
критика диже сам на себе хајку и мора бити спреман да га грде и напа- |
дају и стварно и лично. Код нас је онај који критикује туђа дела више но игде у том положају, јер код нас објективност и према себи и према другима није још продрла ни у најпросвећеније људе; код нас у науци још увек влада женска осетљивост, и стварне замерке сматрају се за личне увреде: култ своје личности још увек је јако развијен, У таким приликама писати критике значи дирати у зољино гнездо.
„Ипак сам ја оцењивао и писао критике на врло многа дела. Већина тих критика биле су неповољне, врло неповољне. И наравно, многи од оних у чијим делима сам ја објективно оцењивао факта, сматрали су за своју дужност да ми одговоре,.. Стога ја сматрам за своју дужност, да једном за свагда кажем, зашто се ја у таком случају нисам никада упуштао у полемику и зашто нисам никада одговарао на нападаје... Ја нисам никада писао по нечијој поруџбини, или коме за љубав, или
303