Nova Evropa

мољакамо и богорадимо код „Типографије“ да би набавила боља и новија слова него што су ова којима се „Нова Европа“ штампа; а ипак су то технички још понајлепша наша издања данас, чему је можда најбољи доказ, да и „Народно Дело", великосрпско предузеће, штампа своје књиге у загребачкој „Типографији"!... Уосталом, у свему томе има стила, више него што изгледа овом критичару, „измождену, блазирану декаденту и гигерлу“, потомку Вука и Бранка, „ритера старих времена“. Какви су „ритери" наши данашњи критичари и научници, толико су „маркантна и јака" и слова наших данашњих издања, и таква нам је наша данашња наука и књижевност уопште, Али да пођемо даље, па да пређемо на појединачне замерке овог приказа.

Те појединачне замерке чини овај критичар тексту, коментару, и предговору Г. Драгутиновићева издања. Прва замерка, којој посвећује готово читава два ступца велике стране „Бранкова Кола“, састоји се у разапињању на крст текста Бранкових песама како га је приредио овај издавач ради апострофа: што је стављао апостроф наместо слова х из, које је Бранко, према народном говору, изостављао. Притом је критичар, да би био убедљивији, ствар упростио, па је прибројао овамо, и побројао, да би их било више, и оне апострофе који не потичу услед изосталог х или 7, већ из других разлога. Тако одмах у првом примеру који цитира:

"Оди амо, 'од на груди, Да т пољуби браца уста —

од четири апострофа два само, као што се види, иду на рачун изосталог х. Мало даље, доказујући како се „Г. Драгутиновић у метању апостофа толико занео, да је у ревности својој чак и „прећерао, а и то „прећеривање' његово показује крајњу некритичност и неспособност“, наводи за ово пет примера, од којих су само три неисправно наведени, јер је у стиху

Удрила га 'дегод стрела апостроф добро постављен као и у стиху;

Главу носи он сад ниско Рањен' отац предубоко —

где је очигледно потребан одређен придевски облик „рањени отац“, што овај одлични критичар и познавалац нашег језика очигледно не види и не зна. Види се дакле већ из ових примера, које он сам наводи и инкриминише, ко „о томе, како апостроф у стиху има специјалан значај“ „нема ни појма“, Уосталом, „прећеривање" и „крајња некритичност" је очигледно на страни критичара, који каже да „ова књига управо

309