Nova Evropa

кипти на свакој странисилним апострофима“, док уистини има страна на којима нема ниједног апострофа, поред многих на којима их има минимално, па и ту често од оне друге врсте (где не стоје на месту изостављеног х или :). Уопште, будући да је овај издавач означавао прилог прошлог времена цирконфлексом над б (дошб, рекдб, ит. д.), а речцу ко и неке "друге писао такођер са цирконфлексом (кб), без апострофа, то се дешава да у неким песмама овог издања има мање апострофа него у другим издањима која су задржала Бранков правопис у погледу х и :, или која исписују ова слова према данашњем правопису. Према томе, духовитост критичарева на рачун апострофа у овој књизи у најмању руку је „прећерана“. Осим тога, овај критичар и теоретичар критичнога издавања песама, који тако категорично тражи од издавача „или да штампа Бранкове песме онако како их је он штампао, дакле без х и 12, или да их штампа данашњим нашим правописом, дакле да уметне х и : свугде где је потребно", остаје нам дужан одговора и објашњења на више специјалних питања у оквиру оваког издавања, например: како да поступи издавач по данашњем правопису у случајевима изоставке х на крају речи која треба да се сликује на реч без х (севну, 3,л. певнух, |. л.), и тако даљег Одговори на овака питања доликовали би свакако пре озбиљној критици на издање песама него јахање на штампарским грешкама (отрти, или „дете“ место „деде“), на основу којих се — уз примере с апострофом — текст у овом издању проглашава „некритичан и рђав", „сасвим рђав",

Други посао овог издавача, коментар, испао је, по суду овога критичара, такођер, „тако рђав, да гори већ не може да буде“. Пре свега, ове белешке и напомене испод текста (највише код „Бачког растанка" и „Пута“) и немају претензија коментара. Али, у сваком случају, пре би се могло поставити питање, не Г. Драгутиновићу „шта је управо хтео са овим коментаром“, него — према инкриминисаним ставкама из ових напомена — критичару, шта је он управо хтео од овог коментара2 Јер, одиста, нити се може разабрати зашто критичар замера издавачу што „српској читалачкој публици“ тумачи речи „мучати“, „коран“, и друге, нити зашто му замера што „није нашао за вредно и потребно, да каже шта значи“ реч „лази" у стиху: „Злаћано јутро одонуда лази“ (то је бар јасног), или „тмоло“ у стиху: „Сјајне звезде наоколо прем даници сјају тмоло" (где ће свако погодити одмах значење ове Бранкове кованице), или реч малта, и т. д.. За њега је цео тај коментар „уопште толико комичан и толико бесмислен“, да он опет „само онако, на дохват“, на увесељење своје и својих читалаца, истиче „поједине ствари“. Ево тих појединих ствари, редом. Прво, замера издавачу што је „врло издашан

310