Nova Evropa

Medjutim, pokazalo зе да М]адо-Тита — ni svojim · Ustavom, ni svojim liberalizmom, ni svojim Четокта ттот, nisu imali ozbiljnih namera: sve Je to bila varka radi izvodjenja njihovih ciljeva, koji su se malazili u potpunoj suproinosti od onoga što su proklamovali, Oni su, kao ultranacijonaliste, uzeli na sebe ulogu da turciziraju sav Živalj u Turskoj, bez obzira na narodnost i na veru stanovništva. I da bi uspeli u tome, rešili su da uklone sve one pojedince koji su pomagali razne narode, a to su bili, u prvom redu, oni koji su se vidno istakli u čeftničkim akcijama, Ove su mosile na sebi pretežno lip borbe za narodnost, I tako pod Mlado-Turcima počeše da se primenjuju na pojedince svirepi metodi Staro-Turaka. Svi istaknufiji nacijonalni radnici, poimence oni koji behu uzeli vidnoga učešća u revolucijonarnoj akciji, osudjeni su na smrt, Ne putem suda —: Mladoturski Komitet sastavio bi spisak lica koja su trebala da iščeznu sa zemlje. Uskoro po Ustavu počeli su mučki, iz zaseda, da ubijaju pojedince, naročito vidjenije vojvode, Ta je mera primenjena kako prema Srbima tako isto i prema Bugarima i Grcima, a od naših ljudi ona је робадјаја poglavito one kojima je naredjeno da se vrate svojim domovima, Vojvoda Gligor Sokolović, jedan od najboljih naših četničkih vojvoda, izmedju osfalih, ubijem je iz zasede, i svojom glavom platio je naše najivno verovanje: da je u novoj Turskoj nastao nov, demokratski, i ustavan, režim.

Akcija Mlado-Turaka bila je jasan i očigledan znak o čemu se radi, Stanovništvo Makedonije, nama maklonjeno, videći i oselivši da mu preti veća opasnost od Mlado-Turaka nego što je lo bilo pod Staro-Turcima, ponovo upre oči u Srbiju, čekajući od nje da ga, kao i ranije, zaštiH, Ali se od naše strane tada ništa ne učini, Mi smo se nalazili u najvećem jeku Amneksijone Krize: i naše javno mnjenje i Vlada behu sasvim apsorbovani tim pitanjem; svi napori bili su upućeni na 11 stranu, sva pažnja bila je koncentrisana u fo, No dok smo mi mladotursku revoluciju prihvatih, u prvi mah, s izvesnim poverenjem, dotle su Je Bugari, kao bolji poznavaoci Turaka i njihova mentaliteta, primili sa velikom rezervom, upravo sa nepoverenjem; oni su, oprezni kao uvek, tražili odmah načina, i pomišljali nato, kakve mere treba preduzeti u Turskoj s obzirom na novo stanje, tojest: na kakvoj i kojoj novoj osnovi treba produžiti raniji rad,

Da prouči novo stanje, da ispita prilike, i da pronadje novu bazu za rad prema novom stanju, upućen je u to doba, od strane zvanične Bugarske, njen sadanji predsednik Vlade, G. Ljapčev. Rodom Makedonac (iz varoši Resna), on je odmah prošao Makedoniju, ispitao prilike u njoj, i rad Mlado-Turaka, Stupio u vezu sa svim organizacijama koje je imala takozvana

399