Nova Evropa

»Сениска akcija u Makedoniji« — bili su, pored tadašnje omladine, naši mladi oficiri, i to u prvom redu oni koji behu uzeli aklivnog učešća u majskom prevratu. U toj akciji u borbi za Makedoniju, i njeno stanovništvo, nisu se angažovali samo naši ljudi iz Srbije, već je bilo boraca iz ostalih krajeva srpstva, naročito iz Bosne; a najači i najglavniji saradnici u toj akciji behu u Južnoj Srbiji tamošnji meštani, naši ljudi, ı prvom redu prosvetni radnici i sveštenici. Njihovu zalaganju do затоpregora, i do negiranja života, imaju se zahvaliti omi uspesi naše čelničke akcije u Makedoniji, ; Ta četnička akcija, od svog početka (1904) pa do Mladoturskog Prevrata i Ameksijone Krize {1908), dala je sjajne rezultate, i njeni su uspesi još 1906 bili toliki, i takvi, da su vzabriuli Tursku, Austriju, i Bugarsku. Ova poslednja umalo što već tada zbog toša ne izazva rat. Ali one ne mogahu sprečiti uspehe, Sa naše strane počelo se polako gledati sa sve većom sigurnošću u budućnost, u pogledu naših pretenzija na Jug. Taj rad na četničkoj akciji, i njeni uspesi, i — u vezi s tim — posmatranja o potrebama i životu našega življa u onim krajevima, učiniše da je izvestan broj lica, koja su uzimala aktivnoša udela u akciji, došao do saznanja i ube„djenja, da se ujedinjenje našeđa naroda može jizvesti i postići samo revolucijonarnom a k| ош i revolucijonarnim radom u neosloi o'djenim pokrajinama,

Naišao je Mladoturski Prevrat, a jednovremeno {i po dogovoru) proglašena je Ameksija Bosne, a Bugarska nezavisnom i Carevinom. Oboren je stari režim u Turskoj, i u toj revoluciji hrišćani, podanici Turske, uzeše udela stavši na stranu Mlado-Turaka. TI vodje Mlado-Turaka proglasiše Ustav, i dadoše ga svome stanovništvu, a i u unutrašnjost i u inmostranstvo ubaciše dlasove, kako će зада m Turskoj Carevini nastati demokratski režim: jednakost medju narodnostima i ustavnost! U to se poverovalo, naročito od strane maših nadležnih krugova. I da bi ondašnji naši političari saobrazili rad u Turskoj prema svojoj proceni stanja, doneli su odluke za kojima je sledovalo kao prvo neizbežno naredjenje: da se obustavi svaka četnička akcija u Makedoniji, Pored toga, naredjeno je da se svi čelnici, i četničke vojvode, rodjeni u onim pokrajinama, imaju bezuslovno vratiti u svoja mesta гоdjenja, da medju tamošnjim našim življem održavaju i bodre duh. Ovaka odluka Vlade bila je razumljiva i pojmljiva, kada se uzme u obzir da je u tome momentu sva pažnja, kako Vlade tako i svih političara, bila angažovana oko problema Aneksijone Krize; utoliko pre što se verovalo da su tim činom povredjeni isto toliko interesi Turske koliko i Srbije.

398