Nova Evropa

nešto što, naravno, sačinjava političku azbuku za svakog Hrvata, Treba još dodati, da nikad nije bilo ni govora o tom da bi se bilo Srbijanska Vlada bilo Jugoslovenski Odbor obvezali svakom rečju ovih dvaju dokumenata, ili da bi oni značili konačni program jedinstva, — oni su sastavljeni hitno, uoči neposredne opasnosti koja je pretila, u dane kad se nije smelo ni časa časiti, pre nego što će dtalija ući u rat na temelju tajnnog Londonskog Ugovora, pa dakle i pre nego što bi rafna cemzura, koja je tada bila ma vrhuncu, pala kao gilotina na glavu ovog pitanja, kako su to ljudi talijanske propagande u Londonu već nađoveštavali, Ako su dakle težnje za jugoslovenskim ujedinjenjem, i želje da se Jadransko Pitanje rešava prema pravu naroda, objavljene u Londonu pre nego što je bilo kasno, to se doista nije desilo nikakvom omaškom G. Boškovića.

Što se tiče Meštrovićeve izložbe, G, Bošković pokušava da opravda svoje sasvim neprijateljsko držanje jednom potpuno neodredjenom aluzijom na nekakav »incident«, koji bi imali vaši čitaoci da protumače tako da se Odbor, čiji sam ja bio tajnik, protivio da ispuni neki zahtev Srpskog Poslanika, Da li je potrebno i spominjati, da ovaj Odbor — u kom su sedeli najpoznatiji umetnici i kritičari u Engleskoj — nikad ni za časak ne bi mogao imati išta protivu Srpskog Poslanika? ... Ali sve da je i bilo »incidenta«, i da je ovaj bio vrlo ozbiljan, — a ja bih voleo da je G. Bošković govorio otvoreno i da je imenovao »visoku ličnost« koju spominje —, i tada bi to bilo jedino razlogom da se G. Bošković ljuti na Odbor, ili na mene lično, i da nas optužuje za omaške ili netaktičnosti, ali ne i da ne dodje na izložbu najvećeg jugoslovenskog umetinika, koja je priredjena u ono doba u jednom od najvećih londonskih muzeja, i koju su govorima otvorili Ministar Prosvete i lord Robert Sesil, tada pomoćnik Ministra Inostranih Dela, Pravi uzrok njegove zlovolje ležao je tada u tome, što smo, i Meštrović sam i mi kao njegovi priredjivači, odbili njegovo nastojanje, da se izložba oglasi kao srpska izložba, mesto kao srpsko-hrvatska i dalmatinska, — on je naime bio tako neupućen u stvari da nije uvidjao kako to nesamo da ne bi odgovaralo istini, nego bi umištilo glavni smer naše akcije, koji je bio isto toliko politički koliko umetnički, I tu je dosta samo ukazati na kontrast u držanju njegova poslaničkog druga pok. Vesnića, koji je našao za potrebno i dovoljno važno da dodje na izložbu čak iz Pariza, kraj svog ostalog hitmog posla što ga je imao u to doba,

Izgleda kao da (О, Bošković hoće da porekne moje mišljenje, da se pok. Cvijić složio samnom u ovim prepir-

393