Nova Evropa

· Овакова какав је, Г. Војновића је краљ Никола необично волио, и сматрао да му је од потребе, А Г. Војновић је све радио да се Краљу удвори. У дугој својој владавини од 60 година, краљ Никола није имао службеника који му је толико ласкао и толико пред њим пузио колико Војновић, Краљ Никола је био човјек који је волио и лијепу књижевност и лијепе вјештине, — пјесник и идеалиста остао је до краја свога живота, Нико од нас није био кадар да напише нешто лијепо као краљ Никола, Нико од нас, у даном моменту, није могао имати оно надахнуће које је он имао. Он је био у стању свагда да стави на папир оно што је у даном часу срцем и душом осјетио, Али —- ако нијесу били стихови —- то је било неуређено, разбацано. Краљ Никола није владао граматички непорочно ни српским ни француским језиком. У том је, напротив, Војновић био добар: он је сређивао мисли краља Николе бачене на. папир, давао им лијепу форму, и то је краљ Никола волио. Лијепи производ ума краља Николе комплетирало је лијепо перо Г. Војновића, Покојни Краљ је зажалио и одлазак Г. Војновића: из Црне Горе 1914, иако је и сам увиђао да му се ниједан озбиљан посао повјерити не може и не смије; држао га је као епјап, 6446, коме је с осмјехом опраштао амбулантни живот, као и све остало. Он му никад није замјерио, ни у облику алузије, што је — једног за другим — служио црногорском, србијанском, и бугарском краљу. И он је свагда излазио насусрет огромним потребама Г. Војновића. Познавајући добро његов ребсће пибпоп, он никад није дозволио да му Војновић пружи први руку. „Кнез Лујо је добар“, имао је обичај да каже.

Бококоторски племић је на све ово заборавио. Он је 26. марта 1921, равно 26 дана посље смрти краља Николе, написао у листу „Ријеч“ из Загреба, органу самосталних демократа (којима и сам припада), напис „Посљедњи балкански феудалац", у којем говори о краљу Николи без пијетета, називајући га сатрапом који је, вели, сматрао Црну Гору, и све што је у њој покретно и непокретно, за своју личну својину. Назвао је феудалцем човјека који у Црној Гори није имао ни 50 хектара зиратне земље, не можда ни тридесет; назвао је апсолутним власником свију покретних и непокретних добара у Црној Гори човјека који је владао Црном Гором 60 година а да није оставио својој удовици да га може достојно сахранити. По мом дубоком убјеђењу, Г. Војновић је ово писао лака срца и без и најмање гриже савјести, Тај његов ритерски · напис имао је, вјеројатно, замијенити изјаву саучешћа удовици човјека који га је годинама хлебом хранио, и који је — као што ћемо мало час виђети — у тешким часовима спасавао његову фамилију од глади и тамнице. Овај напис објављен је у доба кад се рентирало бацати се камењем на гроб краља Николе, па

87