Nova Evropa

жио да закључи мир с Аустријом... Г. Шћурмин „брани, али не одбрани“. Постоји онај реферат О Бр. 9034 од 31. децембра. 1915, који је један високи србијански официр уручио краљу Николи; а постоје и друга писмена, као напримјер оно у којем исти србијански официр савјетује краљу Николи, да уступи Ловћен и Цетиње Аустрији... Ако Г. Шурмин изнесе и један вјеродостојан докуменат, да је краљ Никола помишљао да тражи мир, ма од кога било, прије него ли је примио онај О Бр. 9034, ја ћу јавно изјавити да сам служио земљу која је имала за владара неваљала човјека,

Што се тиче мене лично, др. Шурмин у својим чланцима, мало завијено, каже да сам ја морао писати о капитулацији Црне Горе, да бих правдао себе, То није доста јасно; а један стари професор мора бити јасан кад пише историју, иначе постаје неозбиљан, Ја немам зашто да себе браним. У Министарству Спољних Послова у Бечу постоје два акта о мени, која препоручујем на увид Господину Професору : један је од мјесеца маја 1913, којим аустријски Посланик на Цетињу (барон Гисл) извјештава свога шефа у Бечу о новим мини-

· стрима Црне Горе, па говори о Предсједнику Владе и Министру Спољних Послова, закључујући да не може рећи да су пријатељи Аустрије, Други акт, који је важнији, писао је — крајем јануара 1916 — Едуард Ото, посљедњи аустријски посланик

·" на Цетињу (а у вријеме окупације цивилни комесар за Црну Гору); он каже, да је краља Николу омео да закључи мир с Аустријом Г. Петар Пламенац, бивши Министар Спољних Послова. Истог Г. Ота видио сам у Бечу 1921 године, Он је наиме био одређен, с почетка јануара 1916, за шефа делегације за мир с Црном Гором, кад је мени понуђена иста улога за Црну Гору, коју сам с презрењем одбио. Питао сам га тада (1921), у присуству свједока, би ли нам Аустрија узела била Ловћен; одговор је био: „Би Ловћен, и уз Ловћен“. На моје друго питање: да ли би они молили краља Николу да присуствује спроводу цара Франца Јосифа, да је остао у Црној Гори, Г. Ото ми је одговорио: „Како молили, бисмо му наредили, и би морао доћи"; кад сам нато примјетио, да би незгодан био положај једног словенског владара, маршала руске војске, пријатеља Русије, да присуствује погребу владара чија се војска бије у Карпатима с војском чији је он маршал, [. Ото ми је одговорио; „Много сам поштовао краља Николу, · и Богу сам благодарио што га у Црној Гори нашли нијесмо. Али краљ Никола био је одвише уман а да у земљи остане.,.“

„Осим ова два акта, у бечком Министарству Спољних Послова има и других који се моје особе тичу; Г. Ђуро Шурмин, као некадањи аустријски лојалан грађанин, заклети аустријски чиновник, могао би до њих доћи, Ја га позивам, да објави сва она акта која ме политички могу компромитовати. Не буде ли