Nova Evropa

стоје на челу Пашић и Протић, затежу бе, поглавито ради несрећне политике и неваљале управе у новоослобођеним јужним крајевима, „Пијемонт“ се истиче критиковањем корупције “и невањелетве-радикалских првака и њихових мамелука, и ко зна чиме би овај сукоб завршио да није изненада букнуо рат с Аустријом, Судбина земље, и судбина целога народа, опет се предаје у руке револуцијонара и њихових пријатеља: у Врховној Команди седе — уз колено војводи Путнику и Живку Павловићу — Драгутин Димитријевић- Апис, Милан Lp. Миловановић, Стојан Стојановић, и остали, Велики пријатељ Србије, иако не — по осведочењу — присталица револуцијонара, покојни руски посланик у Београду Хартвиг, рекао је за нУје едињење или Смрт" , да је то најчистије и најпопуларније идејно удружење, чија је искључива задаћа ослобођење и уједињење југословенског народа...

*

Нацијонални револуцијонари били су начисто, да нацијонално уједињење још не значи ослобођење, и да ће народу будућој Југославији бити далеко од слободе ако му се из рата врате политички вође у чијим се рукама налазила судбина Србије у изгнанству. Ја сам, у очи уједињења, писао у (у брошури „Дрина— Добрума—Мурман“, која је штампана на српском језику у Москви, крајем године 1918): „... Халапљиви су Пашићи и Протићи,.,. Сиротињо Босне и Херцеговине, Лике, Хрватске, Славоније, Срема, и Баната, у диму славља и одушевљења ако олако пустиш у своју кућу Протиће и Пашиће, опрости се са решењем аграрног питања на основи облигатних, факултативних, и сличних, откупа, да и не спомињемо нацијонализацију и социјализацију земље у твоју корист, земље коју вековима натапаш својим знојем и својом крвљу... Терај и своје и придошле Пашиће и Протиће, који ће те оковати у нове ланце!.,., Пашић у преводу значи — Раух, Протић — Калај..." Ми Босанци и Херцеговци, наиме, ушли смо у добровољачки покрет са нарочитом замишљу, да „преконоћ“ посвршавамо своја „домаћа посла" и решимо аграрно питање, (Сећам се живо, како смо с том лозинком врбовали војнике за нашу Дивизију у Русији. Да споменем овде само један моменат, Командант ! Дивизије, пуковник Хаџић, послао је групу официра добровољаца по руским заробљеничким логорима: снабдео их „програмом“, а испред тога издао наредбу пуну китњастих, патријотских, великосрпскик фраза. У тој компанији био је и Др. Живко Њежић, Вратио се Живко, а ја га питам; „Како успех, Живког" — „Ево ти га, брате Душане, довео сам двојицу о конопцу..." Онда се, на неколико дана доцније, кренемо нас двојица-тројица, и за петнаестак дана у допунском батаљону било је на неколико

222