Nova Evropa

„који буду хтели поредити све текстове који се помињу са обе стране у овој полемици“, да сами донесу суд и начине закључке, А што се тиче „унутрашње историје догађаја“, у вези са радом и држањем Г. Матеје С. Бошковића у Лондону за време Рата, на њих ће се вратити [. Ситон-Ватсон у својим даљним занимљивим чланцима на тему „Како је постала Југославија".

Ћ.

Мајевци.

· (Писац овог чланка, Г. Душан Семиз, био је за време Рата поручник у Српској и у Руској Војсци, иначе члан удружења „Уједињење или Смрт" и — још од доба мајског преврата 1903 — у односима са Драгутином Димитријевићем-Аписом и његовом дружином Родом из Херцеговине, он је био један од првих омладинаца из Монархије који су ушли у револуцијонарни нацијонални покрет и стекли поверење главних официпа-завереника и напијоналиста у Србији. По-' дручје његова рада било је поглавито у Русији, где је онда за време Рата активног учешћа имао и у стварању и организовању Југословенске Добровољачке Дивизије, о чему ћемо првом приликом донети његов властити извештај. После Рата остао је у Русији и није се враћао у домовину. Приликом десетгодишњице Солунског Процеса, хотећи да се одужи сенима погинулих и стрељаних нацијоналних револуцијонара. својих другова. решио се да напише овај чланак за „Нову Европу“, и доставио нам га је — преко руског Министарства Просвете — заједно с оригиналним документом (на руском језику) о 29. Маја 1903, који — у преводу — доносимо иза чланка петитом.

Ових дана навршило се десет година од онога дана чемернога када је војни суд на солунским положајима изрекао пресуду над нацијоналним револуцијонарима, официрима- „црнорукцима“ и њиховим друговима у Српској Војсци. То су

били понајбољи српски официри, „јер таки официри“ — писао је Вл. Лебедев, бивши руски Министар Марине у влади Керјенског (у листу „Вал народа“ од 14. јуна 1917) — „као пу-

ковник Драгутин Димитријевић-Апис и другови му представљају славу и понос Српске Војске. Командант чувене Моравске Дивизије, Милан Миловановић, руководио је овом дивизијом за време њених беспримерних бојева на Црнинској Петљи, и право из дивљих брда Црне њега победника повукоше у — тамницу! ,..“ Зашто...

Ко је судио, како се судило, и на основу чега је изречена она нечувена пресуда — Сва уста неме, десет година пролетеше, а истину о Солунском Процесу још нико не зна!..,

И нехотице се намеће упоређење Солунског Процеса са познатим Процесом Драјфусовим, иако — наравно — нема

214