Nova Evropa

истакне његова кандидатура за Рашко-призренског Митрополита, Али, да би могао бити предложен за тај чин, Богдан се морао, претходно, замонашити, Послат је у манастир Хилендар; ту се покалуђерио и добио монашко име Василије. За неколико недеља постао је архимандрит, и тада је учињен предлог да буде изабран за Митрополита, Као протукандидат, од стране тадање Црногорске Владе, истакнута је кандидација данашњега митрополита Дожића, Избор од стране Патријаршије пао је на Г, Дожића,

Када је свршен избор, и када је обнародован, Богдан је скинуо мантију, напустио Хилендар, и вратио се у Београд, да продужи свој дотадањи рад. А када је већ букнуо Балкански Рат, он је као обичан четник учествовао у њему и борио се за ослобођење свога родног краја, Рат је решио наш / проблем Јужне Србије, Његова радња као Митрополита = била више од потребе. Остало је на покушају, који су догаБаји предухитрили, Наш кандидат за Рашко-призренског Митрополита, осуђен у Солуну, умро је намучен и гладан, и место помпе и параде при погребу — сахрањен је тихо им нечујно. Сахрањен је под жигом издајника Отаџбине, како је то било објављено у пресуди.

4) Четничка школа у Прокупљу.

Када је Организација ушла била већ у јек послова, и када је њен рад добио заштиту покојног министра Миловановића, њени чланови почели су радити пуном паром на револуцијонисању српског живља ван граница Србије. Створен је план, на чисто војничкој бази, по коме ће се наши саплеменици припремати за оружану борбу противу заједничког непријатеља а у циљу да што више допринесу нашој војној акцији. Тај рад није имао за циљ само прибирање података о непријатељској војсци (сматрали смо да је то нешто што не значи много у спреми за рат, јер се такви подаци никада не могу у потпуности добавитиј, већ је у том раду било главно; припремити ефикасну акцију наших саплеменика у случају рата. Од њих је требало створити, да тако кажем, активне борце: локалне четнике и усташе, који би имали на својој територији, у границама своје државе, да воде илегалну оружану борбу, борбу против својих законом наметнутих власти.

Таква улога, намењена нашим саплеменицима у циљу њихова ослобођења и њихова уједињења са нама, наилазила је на најоштрију осуду у неким круговима ултра-демократским и филистарско-хуманим. Па се то осећа још и сада, после Рата. Међутим, ко нас осуђује за тај наш рад, губи из вида ствар која се одигравала, за време Светскога Рата, на очи свих нас: и на Западном Фронту, у Француској, стварана је

323