Nova Evropa

štaba, jer se Putnik, kratko vreme pred Raif, primio bio položaja Ministra Vojnog, da bi lakše i brže ostvario neke svoje ratne pripreme, — Adjutant Mišićev, Milan „K, Ristić, prvo pusti u sobu kod Načelnika Božina Simića, Mišić je bio još u mundiru i, zbog Fičevljeve posete, prilino uzbudjem, Na njegovu se licu Jasmo ocrtavala izvesna zabrinutost, verovatno usled važnosti uloge koja mu je toga dana bila dodeljena, Božin mu predade naredjenje Ministra Vojnog, mašto Mišić uze sa stola jednu vojničku kartu, razvi je, ! ројоду celu šaku na masiv Karadadđa reče ukratko: »Vidite, da li na ovom zemljištu može da mamevruje jedna naša bojovna divizija,« Tako opšte i površno uputstvo iznenadi mlados oficira, i on bez ustezanja upita: »Da Н па Кагадаби postoji kakav objekat koji naročito interesuje naš Generalštab?« Živojin Mišić pridje mu nato sasvim blizo, i gledajući mu pravo u oči zapita: »Šta mislite, kako će se naš oficir i vojnik boriti u ratu?« — Simiću senu kroz Slavu Apisov savet, i on mu smesta odgovori: »Gospodine Pukovniče, naš mladji oficir dočekaće objavu rata sa majvećom radošću, jer je siguran u sebe, Kakvo će biti više komandovanje, ne bih Vam znao reći« — »He, he«, odvrati Mišić, »merite dobro svoje reči i ne pretemujte, Mi se danas nalazimo pred sudbonosnim došadjajima, zato želim da čujem veran sud o našem oficiru i našem vojniku.« — »Onda Vam punih usta izjavljujem« ponovi Simić tonom punim uverenja —, »da će se naš mladji oficir držati u rafu kako se samo poželeti može. Što se tiče podoficir4 i vojnik4, mi, njihove najbliže starešine, pouzdani smo da nas oni, ni u najtežoj situaciji, neće ostaviti, — Tad mu Mišić pruži ruku, požele srećan put, i preporuči da o ovom razgovori nikom ništa ne govori. Na vratima, u prolazu, dobaci Božin tiho Vasiću, koji je ulazio u kabinet: »Ja se poslužih Apisovim savetom,« — »I ja, takodje« — odgovori mu malo docnije Vasić, kome je Mišić, posle službenog razgovora, postavio bio isto pitanje, I jedan i drugi saopštiše svoje razđovore sa Mišićem, još istoga dana, Apisu, Milamu Gr. Milovanoviću, generalštabnom pripravniku {sada brišadnom deneralu) Milutinu Nediću, i Milanu Zavadjilu, ovoj dvojici poslednjih još u samom Generalštabu,

Verovafno da ovo hrabrenje za rat nije bilo potrebno Živojimi Mišiću. Ali je istma, da je Mišić — na nekoliko godinš ranije, kad je zbog neprijateljskog držanja prema novom stanju i novoj dinastiji stavljen bio u penziju — otišao iz vojske sa tvrdim uverenjem, da će zaverenici ubrzo doći glave našoj vojsci. Ogorčen na zaverenike, on je onda — sa Vukomanom Aračićem — posetio i nekoliko zborova Seljačke Sloge {Kurtovićeva stranka), da па njima otvoreno iskaže

336