Nova Evropa

osudu nad »grobarima« discipline u našoj vojsci, А kakva je/ disciplina u Srpskoj Vojsci bila pre 29, Maja, pisac ovih геdaka pokušao je dati vernu sliku o tome u članku »Srpska Vojska pre ı posle 29, Maja« {vidi »Novu Evropu« od 11, av-' gusta 1927), Prema tome, Živojin Mišić nije učestvovao u preporodjaju naše vojske; kao velik obožavalac kralja Milana on je, naprotiv, bez rezerve bramio stari život i stari poredak u kasarni, Da li je docnije, kad je vraćen u aktivnu službu (na nekoliko meseca pred rat), promenuo mišljenje o »novim ljudima« i o »novom redu«, to će znati njegovi bliži pozna nici, Svakako, ovaj momenat tumači njegovo držanje pred Balkanski Rat, U Svetskom Ratu om se je, neosporno, pokazao velikim i srećnim vojskovodjom, No kad predje reč na držanje naših političara prema ratu (1912), za njih se sa sigurnošću može reći, da su se svi, bez izuzetka, dugo, vrlo dugo, ustezali da prime odgovornost za ratovanje, iako im se rat sam sobom naturao, Čak i prvih dana mobilizacije, da su Turci izašli s ozbiljnim i konkretnim garamcijama o reformama u Staroj Srbiji i Makedoniji, i naši i buđarski državnici grčevito bi se bili uhvatili za taj »zlatni most«, da od ralnih priprema predju na mirno rešavanje spor= nih pitanja, Ovo kaže i Hartviš u jednom svom izveštaju Sazonovu [{poverljiva depeša br. 147 od 17, septembra 1912). U drugoj Jednoj prilici, Hartviš izveštava Sazonova, da je on iz razgovora sa našim 1 bugarskim zvaničnim krugovima dobio utisak, da se Srpska i Bugarska Vlada nalaze »izmedju dve vaire«: makoliko da su se obe držale saveti iz Petrograda, ti saveti ipak nisu bili dovoljno jaki argumenti na koje bi se Pašić i Gešov mogli osloniti u borbi protivu ratnoš raspoložemja u zemlji; »zato sam ja« — kaže Hartviš — »sklon da verujem da, ako bi se priznalo kao dopušteno da зе да Srpskoj i Buđarskoj Vladi kakav bilo siguran oslomac, koji bi poslužio u njihovim očima kao moralno opravdanje za borbu protivu ratnog raspoloženja ({,tečemija), to bi se i Pašić i Gešov uhvafili obema rukama za taj Јепбет зравзепја«, Тај јепбег зраsenja bio bi, i po Hartvigču, alto bi, naprimer, Rusija obavezala oba savezmika, da u izvesnom odredjenom roku mne smeju pristupiti alttıvnom dejstvu; »,,, a vreme će posle već učiniti svoje, i može biti uveriti obe zemlje, da je vrlo korisno bilo što nisu pošle za bojovnim raspoložemjem ,..«

Dragutin Dimitrijević Apis znao je dobro, i još je bolje osećao, to kukavičko držanje političkih faktor4, pa je za vremena poručio graničnim oficirima prema Turskoj, da na njegov mid zametnu kakvu бгатсти Кауби, kako se ralmi mapor zemlje ne bi završio kao »običan šantaž za nekoliko vladi-

337