Nova Evropa

čanskih mesta«, Verovatno je jedan od ovih oficira (Tankosić) ovu poruku rdjavo shvatio pa je, i nečekajući miš od Apisa, odmah zapodeo borbu na granici, koja je mogla pričiniti velike neprilike trupama koje su pozadi nješa podilazile granici. No Turci, preterano uvereni u svoju snađu, bili su tako drski i adresivni, da je čak i Ugron, ausirougarski poslanik, pred Hartvigom »lupao glavu pitanjem, ko je to mogao da natocilja Turke {na mobilizaciju), jer se oni sami zacelo ne bi rešili na tako bezuman korak« {poverljiva depeša Нагћушоуа Зазопоуч, br. 145 od 16, septembra 1912), Biće da je ovo vajkanje Ugromovo bilo sasvim iskreno, jer u jednoj drušoj depeši (br, 176 od 22. septembra) Hartvig uverava Sazonova, da je dobio izveštaj iz »vrlo poverljiva« izvora, kako je Kinderlen-Vehter dao na znanje svima balkanskim predstavnicima u Berlinu: da predstavke Velikih Sila me mogu imati uspeha u Carigradu, i da je njemu sada jedino stalo do toša da, ukoliko je moguće, · lokalizuje rat, I Muktar-paša tvrdi, da ga je Betmam Holveš posle turskog poraza uveravao, »da bi Nemci sasvim drugojačije bili postupili da su slutili {ovakav} Кгај«, Да паз је, и ovom rasmatranju irelevanino, da li je to bio markiz Palavičini, ili nemački Ambasador, ili je bila nemačka vojna misija, ili napokon i svi skupa, koji su gurali turske zvanične krugove u rat. Glavno nam je, da su Tarci bili vrlo ratoborni; a uko= liko su se oni više prsili, utoliko je našoj Vladi više silazilo srce u pete, Ali, strah od rata kod naših političara dolazio je poglavito usleđ opšteg nepoverenja prema bojovnoj vrednosti maše vojske, jer iz one teške i mučne oficirske krize posle 29, Maja niko od njih nije očekivao kakvo dobro za zemlju i za vojsku, U stvari, dogadjaji su pokazali da naše ratne uspehe dugujemo prvenstveno toj dugotrpnoj olicirskoj krizi, Jedini od državnih i političkih faktora koji je ipak nešto nazrevao u tom smislu bio je Dr. Milovan Milovanović »Balačko«, ali je on umro baš u času kad je sve bilo priugotovljeno za rat, Pa i on, Milovanović, teško da bi svoja utešna zapažanja 0 vojsci iskoristio bio u diplomatskim kombinacijama onako široko kako je to učinio, da u sebi nije proživeo veliki revolucijonarni uticaj Dragutina Dimitrijevića-Apisa, Bogdana Radenkovića (пезидјепоб vladike pećskog), Ljubomira Јоуаnovića-Čupe, direktora »Pijemonta«, i Milana Rakića, šefa Rkonzularnog odeljenja Ministarstva Inostranih Dela,

Pre 29, Maja, Milovan Milovanović imao je vrlo ružno mišljenje o našoj vojsci, U mladjim бофпата, kao rezervni oficir, on je imao često prilike da na jesenjim vežbama i ma-

а ен svu mračnost i grubost kasarne, pogotovo prema slobodoumnim rezervnim oficirima, U doba kad je kralj Milan bio komandantom aktivne vojske, ta je grubost prevazišla bila:

338