Nova Evropa

(ђенерал Дамјан Поповић) шаље добровољце на границу Бугарске и Арбаније и на пругу Солун-Ниш. Подофицири и добровољци врше обуку регрута, Али радикали гледају на све преким оком, Драгутин Димитријевић бива смењен на месту шефа Обавештајног Одсека Штаба Врховне Команде, па пребачен за начелника Штаба Ужичке Војске, За њим потекоше у Ужице добровољци, Босанци и Херцеговци, из разних јединица. После окршаја на Дрини, Ужице се пуне избеглицама: гомилају се под ведрим небом: жене, деца, нејач, — гладни, боси, — плачу. Ко може, помаже; нарочито се истиче и заузима Милан Скочајић, и — умире од тифуса. Мостарци, не заборавите сирочад честитога Милана!... Способни се пријављују у лобровољце, Међу њима дан и ноћ ради мајор Перић... Чим је Апис стигао у Ужице, буде решено да се сви добровољци Босанци и Херцеговци — формирају у посебне јединице. У ту сврху Врховна Команда издаде и наредбу да се сви добровољци упућују у Ужичку Војску. Одлучисмо међу собом, да на територији зараћене Србије не сме бити Босанца ни Херцеговца који не би узео учешћа у борби било у којем виду, не би ли се и синови других наших неослобођених покрајина међу којима су се многи проводили по нишким каванама угледали на њих. У том циљу кренем се — са објавом команде Ужичке Војске (А. Бр. 19634) — 31. маја 1915, у друштву Мустафе Голубића, Бошка Зечевића, и Ђуле Буковца, у Скопље, где ми — по наређењу ђенерала Дамјана Поповића, командант Вардарског Заробљеничког Одреда (потпуковник Шушкаловић) изда службено-поверљиву објаву (6. јуна 1915), да слободно „општим са заробљеницима родом из Босне и Херцеговине, у извесном поверљивом правцу наше нацијоналне политике".

Већ првог дана рада у Скопљу окупи се око нас више од стотину добровољаца (међу њима: Јака Вуковић из Мостара, Гавро Албијанић из Гацка, Крста Куреш из Стоца, Марко Терзић из Мостара, Васо Кецман из Прибоја, Риста Гашић из Сарајева, Милош Љубичић из Бањалуке, Иван Илијашевић из Земуна, Радован Поповић из Земунице — Лика, Рудолф [Геровац из Огулина, Богољуб Страхињић из Светоблена — Славонија, Бранко Беренџија из Црепаје — Банат, Адолф Лајн из Молдаве — Хрватска, Стеван Џенц из Новогсада, и други), и ускоро се — по наредби команданта Трупа Нове Области (Ђ. О. Бр. 6629 од 12. јуна 1915), а с објавом Главне Војне Станице у Скопљу (Бр. 5486 од 14, јуна и. г,) — кренемо у Ужице, са више стотина добровољаца. Већ крајем јуна те године, на Седаљци на Дрини, били су на предстражи неколики босанско-херцеговачки батаљони, под командом пок. Ристе Тохоља. Сем овога, и одреди Војводе Вука и Воје Танкосића састојали су се већином из Босанаца и Херцеговаца, Сећам

348