Nova Evropa

жени научењак“. Тако је писцу ових редака познат случај, да је један правник послао неком научном листу своју расправу о предмету, који се опћенито схвата другачије него што га је обрађивала ова расправа. Надлежни фактори листа били су против објављивања, али се нашао разуман човек који је својим упливом постигао да се расправа објави, с тик да се у наредном броју изнесу супротни назори онима у расправи. Пријавило се неколико правника, да ће се окомити на становиште које је бранила она расправа; али ни до данас нико то није учинио, вероватно стога што је мишљење у расправи пропраћено таким аргументима који се уошште нису дали побити. При свем том је противно мишљење још увек опште!...

Велик део кривице за овако стање у правној науци сносе правнички кругови, ради тога што они обично посве безбрижно посматрају појаве погрешних тумачења, и узроке ових појава.

нашим правничким круговима има врло интелигентних, спремних, и способних правника, који би требали и морали одлучно да иступају сваки пут кад се појави какво погрешно разлагање, нарочито виших судова, односно званичних научењака. У првом реду би то била дужност оних правних капацитета којима је ех ргојеззо поверена нега правне науке. Кад би се то чинило, те кад би се погрешна решења судова, нарочито врховних инстанција, подвргавала заслуженој оцени, судови би постали опрезнији и савеснији у припремању својих решења, Тиме би се постизавало двоје: судска би решења била правно дотеранија и исправнија, и у исти мах би се спречавале неправде странкама услед неспособности или немарности и површности судаца. А нема горчег осећаја од онога, да је парница изгубљена услед наопаког схватања закона од стране суда!

Место тога, видимо да се и при објављивању врховних решења поступа посве некритички. Без икакве напомене објављују се ова као начелна, и онда када су из основа погрешна. Има чак примера, где свака поједина реченица у образложењу одаје посвемашње непознавање закона или основних правних појмова, па ипак се и такова решења објављују као начелна! Куд то води7,.. И о том објављивању врховних решења би стручни листови требало да воде критику, и да траже да се у томе врши строга селекција. А ако се већ објављују и погрешна решења, онда би се ова имала подврћи примерној оцени; иначе се уноси само забуна у редове правника који, из било којег разлога, нису кадри да просуђују вредност такових решења. Не треба сметнути с ума, да се обично и не гледа на унутрашњи ауторитет решења, на основаност и тачност његових аргумената, већ поглавито на његов спољни ауторитет, који се састоји у томе да решење потиче од врховног суда, као да је његова исправност ван сваке дискусије,

82