Nova Evropa

ili državljanima, — oni su još uvijek »podanici« [» Untertanen«). A neće biti bez značenja avi i to, da se Franjo Josip zakleo i na poznatu bulu Amdrij e Il, ali je iz nje izrijekom isključena znamenita klauzula koja je sadržavala 6. 27. »јив resistendi« {počinje sa »Quodsi vero поз«, а зугбама за »im perpetuam facultatem«). Svi se pak još dl) dobro sjećamo superijorne stilizacije kraljevskih 0 Ovaj i ovakav odnos monarha prema državlj anima, koji se nije smatrao izabramim voljom maroda, te koji je stajao. ad mjima poput nekoga božanstva, tražio je Dd U nešto slično omome što se traži i za božanstvo, za Boga, — tražio je više od poštovanja časti: tražio je strahopoštovanje — »Ehrfurcht«, Zaključak 17 Фоба одпоза, ха родгисје Катпепоба prava, mogao је biti jedimo ovaj: uvreda Kralja jeste uvreda strahopoštovanja, Paragraf 63, k, z, bio je naslovljen: »Uvreda Veličanstva«, a počinjao je ovako: »Ko povrijedi poštovanje prema Cesaru.,.« Pritome' moramo imafi na umu, da je taj kazneni zakon mastao upravo {formalno polječe om iz Пе 1852) početkom Пехефпајсјов ЗфоЏеса, Кад дакје 1 ostala kontinentalna Evropa, a kamo li Austrija, nije poznavala demokratije, On je ostao nepromijenjem 1 poslije šezdesetih godina, koje su ТЕ Ustav, sve do propasti Austrougarske Мо- LOL pače 1 duže, jer za neka pravna područja naše države on u pretežnom svome dijelu još uvijek vrijedi,

To je bila maša, ON. prošlost, S obzirom na pojam uvrede Vladaoca po kaznemome zakonu, oma je bila više nego stogodišnja, Opterećeni tolikom i takom tradicijom, naši državni odvjetnici ı suci ušli su u državu~koja je, bar pravno i na papiru, prekinula s tom tradicijom i stvorila sasvim nov {osim za Srbiju) pojam Vladaoca, 1 sa stanovišta državnopravnoga i sa stanovišta kaznemopravnoga. Ali tradicija Još leži na nama, u tolikoj mjeri da mnogome gradjamimu 8. робфе да Биде Пе za uvredu М]адаoca, iako se čitavo njegovo djelovanje kreće ma terenu pozitivnih zakon4, da i ne govorimo o terenu pojmova koje su stvorili — mimo svakog pisanog Ustava — moderna demoКтанја 1 рогани Фић, Zato je pofrebno pobijati tu tradiciju bar time da зе upozore mjeni mosioci, da omi ne postupaju po Ustavu i zakonu, ili da ih, u najboljem slučaju, ne tumače ispravmo, Jer u stvari o kojoj govorimo, naša je sadašnjost ova, Državni Ustav iz godine 1921 govori o Kralju koji je to »po milosti Božjoj i volji narodnoj«, Kralj je, dakle, izabranmi kralj, Ako je monarhija nasljedna, ona je to уоljom MN. koji je s pomoću НЕ Skupštine sam sebi donio Ustav, Ovaj ustav „omogućuje čak i promjenu monarhije u republiku; na dva načina; prvo, samom izmjemomi Ustava (kako to predvidjaju članovi 125 i 1) i drugo, za

85