Nova Evropa

zemlji koja živi sama za sebe, I Loti beleži: »Ima nečega u snu ovodđa sela što steže srce,..« Ujutru, idilično budjenje uz šum života, Pijući kafu, Loti nalazi da devojka koja služi liči na crnogorsku kneginju, a ova da ima glavu Republike na francuskim markama, Velika cetinjska ulica ima ipak nečeg prestoničkog. Nošnja se dopada Lotiju, Izdalje, Crnogorci mu liče na velike crne laste koje idu po snegu, savijenih i opuštenih krila,

Jedna ličnost u otvoreno-plavoj čoji izvezenoj zlatom izlazi iz po= bočne ulice: to je knez Nikita, Ljudi skidaju kape i priklanjaju se sa dubokim poštovanjem, Jedni ljube ruku u rukavici; drugi mu predaju molbe... On je još mlad, vrlo dostojanstven u svom držanju, preterujući možda malo u svojim pozama zato što smo mi 1,,,

Lotiju se dopada ova kneževa šetnja kroz narod, ova patrijarhalnost, »Ali« — dodaje on odmah — »naše su simpatije odavno za Arbanase i Osmanlıje, tako da nam je teško da se u crnogorskoj zemlji oduševimo za nešto,,.« Njemu izдједа smešno ono što je u stvari dirljivo, jer mu nedostaje istorijska perspektiva, Cetinje, kaže, ima malu štampariju, gde se štampaju jedne male crnogorske novine; ima malu kasarnu, malu bolnicu, malu poštu. Ova prestonica čini mu se kao kakva igračka, mikroskopska imitacija varoši,

Ulazio je u domove, čiju čistoću hvali, i gde mu padaju u oči stare ikone, »koje često vrede više nego cela kuća«, Video je čak i jednu svadbu {kneževa adjutanta), i opisuje povorku konjanika sa zastavom, koji pucaju iz pušaka; i, naročito, lepu i otfmenu nevestu koja smerno jaši oborenih očiju, Opisuje dvor, stari i novi; manastir, kulu, gde su, kaže, izlagane turske glave, po hrišćansko-slovenskom običaju koji je pre nekoliko godina ukinut, U jednoj manastirskoj sali, gde je riznica, nalazi veliku kolekciju časopisa »Revue des Deux Mondes«. Obišavši grob svetog Petra, Loti kaže proročki: »Kad ovo carstvo Južnih Slovena, čiju zoru diplomate predvidjaju, bude poselo jadransku obalu, ova kapela ostaće glavno svetilište,..« Ali odmah dodaje s nevericom:; »Oovek se pita šta će biti ovi Sloveni kad sidju sa svojih planina i postanu prava nacija, Ne mogu se zamisliti kao moderan marod, koji uzima udela u napretku,..« »Fleurs d ennui«).

Vraćajući se kroz iste predele danju, Loti govori sa divljenjem o Crnogorkama, koje po ceo dan obradjuju svoje majušne njive, i uveče odlaze umorne kući, »gde muž, dokon i dostojanstven, čeka da ih tuče« (!). Na kraju, svodi svoje utiske ma dve-tri stranice, 8de pominje i gusle, Vidi se da je o mnogim stvarima meobavešten, i da ga njegova slabost prema muslimanima sprečava da oseti svu veličinu naše vekovne mrtve straže,

135