Nova Evropa

drčkim vodama, Tunis i Alžir ipak su primili dosta trupa naročito rezervnih —, i služili su za smeštaj bolesnih i rekonvalescenata, jer tamo svuda ima ogromnih bolnica, vrlo dobro uredjenih,

Već više ni brodska posada nije krila kuda idemo, Rekoše nam da se približujemo alričkoj obali, i da ćemo sutra u O časova stići u Bizertu., Valjalo je još putovati celu noć, Ттебеба dana u zoru ugledali smo u daljini neku crnu tačku, koja nam je, što smo išli bliže k njoj, sve veća izgledala, To je bila zemlja! More se umirilo, jasno i svetlo, a naš veliki brod izgledao je kao da ne plovi po njemu nego da klizi, ostavljajući iza sebe veliku belu brazdu, Idemo sve bliže kopnu. Već možemo iz daljine da raspoznajemo varoš i okolinu, Evo mas u velikom zalivu, Odavde nam se ukazuje divna slika Bizerte,

Videli smo mnogo prirodnih lepota u svetu, ali nam u tom (тепшКи nije ništa tako lepo izgledalo kao Bizerta, sa svojim belim kućama, arapskim krovovima, ogromnim i mnogobrojnim kasarnama, palmama, alričkim palmama i mošejama. Gledajući je iz daljine, Bizerta se učini kao lepa umivena devojka, obučena u belo ruhol

Evo nas najzad u samoj Bizerti! Nakon tolikog lutanja, užasa i muka kroz onu nesrećnu Arbaniju, — ulazimo u tiho pristanište, u prijateljsku zemlju, gde ćemo naći odmora i hleba. Brod se polako približavao keju; mi smo svi na krovu, uzbudjeni i sa suzama u očima, jer u tome trenutku svaki je mislio na porobljenu i izgubljenu Otadžbinu, punu meprijatelja, na svoje mile i drađe, koji su od nas sada tako daleko, daleko!.,.. Dolazimo u prijateljsku zemlju, ali nepoznatu i tudju, kao beskućnici, prognani iz doma, kao nekada judejski narod iz Obe-

tovane Zemlje!,.. Kada brod sasvim stade uz kej, francuska muzika zasvira: »Bože pravde«, zatim »Marseljezu«, a počasna četa uze oružje »pred persi«, — Iz hiljade dečjih grla i dru-

goga sveta zahori se: »Vive la Serbiel Vive la Serbiel« Bele maramice i male srpske i francuske zastavice lepršale su se u vazduhu u dečijim rukama, a mi smo svi, kolikogod nas bilo u ladji, ne plakali, nego jecali, gorko jecali, na ovaj dirljivi i neočekivani prizor, na doček francuskog naroda i пјебоуе vojske, Mi nismo bili u stanju da odđovorimo gromko: »Vive la Francel«, jer su nam se usne jedva micale,

Na čelu oficirskog kora stajao je u paradnoj uniformi slavni junak i borac sa Dardanela, stari pomorac i jedan od ponosa francuske marine — admiral (đeprat, prav kao bor, svež kao mladić, pozdravljajući ostatke slavne armije, koja je pronela ime našega naroda širom sveta, Stari pukovnik, komandant ešalona, koji je stajao pored mene, neprestano je grcao i brisao suze, pred ovim zaista dirljivim prizorom, a već

145