Nova Evropa
79
vršila je putničku službu izmedju Italije i Amerike, Ponašanje oficira i vojnika talijanske marine na ovoj ladji bilo je puno ljubaznosti, bolećivosti, i dobrote prema nama, i mi to iskreno priznajemo i danas, sa puno zahvalnosti, U tome trenutku nama se činilo, da ima po srcu dve italijanske macije: jedna па kopnu, i druđa na moru! ,.,,
Oko 10 časova u veče ladja se krenu, Svi prozori bili su dobro zatvoreni, a svetlost utrnuta, Osetismo da plovimo velikom brzinom. Pokušali smo da saznamo od jednog Хапдагmerijskog olicira pravac i cilj našeć puta; ali on, u mesto odgovora, samo slegnu ramenima, Dalje nismo pitali. Povukosmo se svi u naše kabine, pošto još jednom obidjosmo ljude, i tu, posle tri meseca, prvi put nadjosmo kupatilo i čistu postelju! Zora nas je zatekla na krovu ladje, iako je more bilo vrlo uzburkano,. Sva posada i oficiri bili su na svojim mestima. Oficiri su vršili neprekidno osmatranje dogledima u svima pravcima, jedan mladi poručnik reče nam, da nas je na izlasku iz Jonskog Mora tražio jedan neprijateljski sumaren, — Каdjanje sunca na širokom moru divan je prizor, i mi smo u njemu uživali, sedeći uz ogradu; ali je more bilo nemirno, ladja se ljuljala čas levo čas desno, i mnogi od nas već su osećali morsku bolest. Drugoga dana vožnje gotovo ceo svet je bio bolestan. Jedan major, do moje kabine, iz glasa je vikao: »Šta je sada ovo? Kakvo je ovo čudo? Zar sam ostao živ na frontu, kroz Arbaniju, kroz tolike muke i nevolje, pa sada u ovome koritu da se udavim od povraćanjal Dajte limuna i konjaka, ako ste Srbi i Saveznici, evo creva izlaze na usta!...« — Posle podne brodski lekar izvrši pregled nad nama, i začudi se — i on i talijanski oficiri — kada su medju nama videli i neke žene u vojničkoj odeći, pa i decul Kako smo se u Valoni ukrcavali u mraku, mi smo uspeli da ove žene i decu neopaženo uguramo u ladju, — sad je bilo dockan da se sa nje uklanjaju, Komandant ladje naredi odmah da se žene i deca smeste u zasebno odeljenje, i svi su im ukazivali naročitu pažnju,
Već dva dana i noć kako smo ma moru, a još nigde zemlje? Odmah smo mislili da plovimo nekuda vrlo daleko, Najzad smo saznali poverljivo da idemo »s one strane mora« — u Afriku! O Africi smo učili kao djaci u geografiji i istoriji Sveta; znali smo za Kartašinu i hanibalske ratove, ali ni tada ni sada nismo nikada mogli sanjati da ćemo jednoga dana ići u nju u izgnanstvo, Medjutim, posle sloma, još za vreme odstupanja, naša Vlade» bila je rešila, na predlog Francuske, da cela naša armija bude prebačena u Afriku, — i da se tu, ma toplom alričkom flu, odmori i reorganizuje, Ali je taj plan docnije promenjen, kada su Saveznici zauzeli grčko ostrvo Krf, i od njega stvorili bazu za našu vojsku i svoje operacije u
144