Nova Evropa

je bilo vreme da sidje sa ladje admiralu na raport, — »Ne mogu da govorim, nešto me steglo u grlu« — reče mi pukovnik, Podjosmo na obalu. Komandant raportira admiralu brojnu jačinu trupe i njeno žalosno stanje, a ovaj da privuče na svoje grudi i zagrli,

»Živela Francuska!« — »Živela Srbija!« — orilo se iz hiljadu grla pri ovom susretu na dalekom alričkom tlu, — susretu mladog naroda koji se bori za svoje nacijonalno ujedinjenje, i starog naroda koji se večito bori za Pravdu i Slobodu celoga sveta. Iz toga susreta naše nacije sa francuskom nacijom rodilo se ujedinjenje našeg naroda, i usledio je vaskrs naše države!

(Osek 1926), Stevan S. Šapinac, potpukovnik u penziji.

Две француске дисертације.

Пт, Милан Ившић; „[ез ргобјетез абга!гез еп YVougoslavie";

Dr. Pajxo ĐepmanosmMh: „Le traite de Versailles et les matičres ргет!ег5".

За полагање доктората нацијонално-економских наука на универзама иноземства израђује се, као што је познато, докторска теза, и та се теза касније објављује у форми књиге, Па како је знатан број наших студената полагао такове докторате на страни, можемо забележити већ приличан број такових дисертација, тако да данас имамо више монографија о разним нашим привредним питањима и проблемима на страном него на нашем језику. Дабогме да све те дисертације не представљају дела трајне вредности. Професори страних свеучилишта, који су одобравали ове дисертације, не познају обично наше привредне прилике, а будући да већина тих дисертација третира специјалне наше прилике, није чудо да се ту „поткраде“ и много тога што апсолутно не стоји, нли што би се тешко дало бранити. Горе цитиране дисертације, да одмах кажемо, битно се разликују од осталих оваких радња, па вреди на њима мало се задржати.

Др. М. Ившић, који је данас професор Нацијоналне Економије на загребачкој Економској и Комерцијоналној Високој Школи, у свом делу од скоро 400 страница — са предговором Виктора Бореа (Воге!), бившег француског Министра Пољопривреде — дао нам је једну надасве исцрпну слику нашег аграрног проблема, какве ми на нашем језику још немамо, Ниједно дело о овом нашем важном проблему не приближује се ни издалека овој радњи, па ко хоће да се упути у замр-

146