Nova Evropa
verovanje, da si nosilac velikih vrlim4, koje su upravo tu na primorju od majstarijih vremena historije dale svoja znamenja, Dalmacija je čekala i nadala se, Sadašnjica je ЂЏа богка, Ма obojim stranama dobro se znalo, da u sastavu Dvojne Monarhije ne može biti kompromisa u njemu korist. Dalmaciji je stoga uloša pepeljugče bila odredjena kao komponenta oprečnih nastojanja i osvedočenja, Preokret u sastavu države ili njeno rasipamje imalo je značiti duboko zakoračenje u sutrašnjicu; moralo je značiti, da je došlo vreme kađa će Dalmacija zauzeti položaj 'koji Joj pripada,
Za ovu zemlju to nije imalo dometi neku novinu, meki preokret u neproživeli život i procvat, Za nju je ta sutrašnjica imala nastupiti samo kao obnova omoga što je postojalo onda kada su tu rimski orlovi бозродамл!, 1 Када 51 зашта četiri drada: Epidaurus, Narona, Salona, i Skardona, brojali više od polovice današnjeg stanovništva cele Dalmacije, A i obnovu onog bujnog cvetanja slobodnih mumicipija i male republike Svetoga Vlaha, Sve to, jer se kulture i veličine ne pokapaju за пагодипа Кој тајате, пебо se obnavljaju podižući nasrnule varvare ma stare temelje, Tako je to sve imalo značiti i obnovu onih vremena kada se je slovinstvo i hrvatstvo po prvi put stalo ispoljavati kao mov kulturni faktor na Jadranu, uvek oslonjeno ma grčke i rimske tradicije titla. I radi toga, i u tome, zbila se je ona rasnost koja se, plodonosna ovde i onde, kod nekih izvitoperila u samodđopadmost, osudjenu i nazvanu rasizmom (»rasica«),
Sve su to razlozi, zašto se je u Dalmaciji, kao nigde drugde, slom Dvojne Monarhije, i proglašenje ujedinjenja jušćoslovenskih plemena u samostalnu državu, dočekalo s veseljem koje je prelazilo u delirij. Dalmacija je s pravom gledala dolazak svoje željene i očekivane sutrašnjice, gde će oma moći nesmetano razviti sve svoje snage ı obnoviti cvetnu eru samostalnih municipija u korist celokupnog naroda i u slavu svoje države, Medjutim, te se nade misu ispunile, čak ni u najužim dramicama realne mogućnosti, Država je posvetila najviše pažnje, da pre svega i preko noći stvori iz jednog malog središta veliku svetsku prestolnicu. Tradicija plemena, koje Je u zajednicu unmosilo kontinujitet Jedne slobodne države, pobedila je, i odmah u početku sapela se sva državna snaga u poluporušeni Beograd, i sa tesnogrudog predratnog homrizomta nastavilo se je gledati i na narod i na državu, Iz Beograda se, baš kao i pre Rata, žmirkalo na Solun i ljubakalo sa željicom na albanske luke, a za dalmatinsko primorje mije se malazilo mi lepe reči, dok mije jedna jaka propaganda vodjena od stramaca u zadnje vreme i tamo počela stvarati drugačije mišljemje i upravljati poglede na jedino i pravo naše more, Stoga зе је i moglo dogoditi, da se u osam godina nije ama baš mišta
152