Nova Evropa

učinilo za onaj kraj, koji jedini osigurava državi veliku i jaku budućnost, i bez kojega bi ova naša zemlja ostala i nadalje mala, neugledna balkanska državica. Stoša se je i moglo dogoditi, da država sa 600 km, razvijene obale nije baš ništa učinila ni spremom, mi dostojanstvenom mpomirljivošću, a ni diplomacijom do zadmjih preokreta, da osigura tu obalu od eventualnih mapada, i da joj dade potrebne veze i puteve. Jer neće valjda niko ozbiljan reći, da je dovršemje — muko dovršenje — ličke željeznice neki znak dobromamernosti, dli da ono tridesetak putača, što se naziva »mornaricom«, ima šta u sebi — osim nmeustrašivih golih života — čime bi se mogla obala i država odbraniti. Kolike li zablude, i kolike li — možda — Таљлајпо5Н,,,

I tako je opet taj naš svet bio potpumo prepuštem sebi, i svojim nadama, A one mi tada nisu klonule, nego uvek velike i neiscrpne daju mu i danas snage, da sam korača snažno napred i da tako spasava čast državi, da joj podiže ime i glas, i da ućutkava one mnogobrojne vampire koji, poduprti od jedne snažne propagande, trube još i danas »o smrti jedne stoletmokulturne zemlje u zagrljaju varvarina«, A Roliko je to затортебота i patnje stajalo, i koliko i danas stoji? .,. Na tome su se svetome poslu našli svi u nizu dalmatimski gradovi, Svoja razočaramja oni stiskaju u četiri zida, a ma izvan mpristupaju smelome izgradjivanju nacrta i programa, koji su lepi i omda kada su fantastični, kao njihova priroda, Realno će medjutim samo od sebe pobediti, pa i državu prisiliti da svoju pažnju posveti i ovome iiraju, gde se ima odlučiti o njenu napretku i ugledu, o njemoj veličini,

Ni ovaj moj mali Dubrovnik nije zaostao u tome nastojanju. Grad pun pomorske slave, i sa velikim trgovačkim tradicijama, menja pomalo svoju fizijognomiju i upućuje svoje korake onome što mu priroda dosudi, a što prilike i potrebe dozvoliše, Jer da se mjegovo upiranje i konzervativmost razume, treba reći, da je on od Devetog Veka, pa sve do ugašenja njegove slobode (1806), bio najveći emporij kopnene trgovine za svoje ogromno zaledje, što su ga Dubrovčani gazili sve do Carigrada i maloazijskih obala. Onda se je putovalo mesecima, a ne danima d satima. Borilo se je sa stotinu zapreka i tla i khme i ljudi; ali se je zato dobro isplaćivala muka svakog uspelog putovamja, S druge strame, brojne galije sa zastavom Svetog Vlaha krstarile su po svim lukama Jadramskog i Sredozemnog Mora, a po otkriću Amerike do Amerika i Indija, najviše u službi špamjolskih vladara, i u izmenjivamju dobara trgovačkog sveta gomilale su u svoj grad stečena bogatstva, navešćujući sa pucnjavom svoj povrafak u Grad nakon dugog i prečesto mučnog i opasnog puta, Tada bi se sleglo sve mlado

153