Nova Evropa

„деликатне мисије“ некадашњег четника, умели би да причају књижевник Григорије Божовић и Адам Прибићевић (који сад живи близу Вучитрна на Косову); овај последњи је и написао једну „сличицу из рада наше мафије и каморе": „Из прошлости Пунише Рачића" (види „Ријеч“ од 3. јулај), у којој је изнео патријотско деловање овог агента пок, Пашића, у друштву са синовима чувеног хајдука Исе Бољетинца, присног пријатеља нашег некадашњег седог премијера. Природна последица интимне везе између врховног шефа Радикалне Странке и Пунише Рачића била је кандидација овог последњег за народног посланика, „Носиоци чојства и витештва не упиташе се ниједном, а посебице црногорски радикали, да лије овакав тип достојан да их заступа у заједничком представништву уједињене краљевине. Његова кандидација и избор дошао је без примедбе, али његова дела ружно су пала на част, традицију, и понос Црне Горе. Губљење моралне подлоге, као основнога у сваком покрету живота, осетна је одлика у свим крајевима наше државе. Изборни морал, као и нови богаташи, нова је роба; разни ловци на мандате, министри, и политички корупцијонаши, са врстом „паукова морала' траже мандат посланички без икаквих обзира. И Пуниша Рачић је до посланичког мандата дошао тим путем.“ (Види „Слободну Мисао" од 24. јуна.) Пуниша Рачић је изабран на листи Дра. Милана Стојадиновића, бившег Министра Финансија; а о везама Пунаше Рачића, које су „нотиране и коментарисане кроз јавност, али су ипак ако не заташкаване од званичних органа а оно бар занемариване да се не би извесне личности компромитовале“, знао би више да прича Г. Драгиша Стојадиновић (види „Политику“ од 18, јула, чланак „Одговорности"), Никшићски независни орган завршује своје резоновање о „Случају Пунише Рачића“ овим речима: „Нека Црногорци и даље иду за коцкарима, шарлатанима, хохштаплерима, обмањивачима, авантуристима, и преварантима, па ће се понављати непрестано случајеви Пунише Рачића, у разним облицима, на срамоту Црне Горе",

Сви ми, неко више неко мање, носимо у себи и наличје својих племенских врлина и особина, У карактеру Пунише Рачића превладале су негативне стране црногорског „чојства и јунаштва", које су — како је то чешће случај код Црногораца ван Црне Горе — потенцоване тешким приликама и лошим одгојем на који је наишао у тадашњој Србији, и поименце четничким животом и манирима у које је запао, Нема сумње да је четовање —- нередовно ратовање у свима видовима, од идеалног добровољаштва до разбојништва на друму и по шумама, — покварило нарави и начинило дивљијом природу читавих слојева нашег народа за последњих деценија. Последице тога четовања осећамо на сваком кораку јоши

52