Nova Evropa

од својих политичких противника! Ова велика срамота Демократске Странке тешко да ће се икада дати опрати; а требало је да сам 1, Давидовић лично, и најбољи из његове околине, дођу у Загреб, и — без обзира шта ће ко рећи или учинити — својим присуством искажу жалост и саучешће нерадикалске Србије над жртвама једног великосрпског бесомучника. Међутим, Демократски Клуб — колико је јавности познато — није позвао на одговорност ни свога члана „Војводу“ Луна, нити га је искључио из своје средине, кад већ овај сам — после свега што се десило — није дошао на мисао да ће учинити роду глас, а својој странци услугу, ако иступи из Клуба, Још су мање радикали искључили из свога Клуба Тому Поповића и Драгана Бојовића; па и самог Пунишу Рачића осудио јен искључио из Странке Радикални Клуб тек 2. јула, пошто је цела јавност ово искључење узбуђено тражила, Уопште, Влада и званични Београд — осим Краља — држали су се бедно, показујући се потпуно недорасли ситуацији, Ни штампа, с малим изузетком, није уносила несклад у ово држање; „Политика“, например, ограничила се била искључиво на регистровање догађаја и репортажу, осим што је, у једном од својих познатих луцидних часова, позвала личност тако неоспореног моралног и политичког ауторитета као што је проф. Станоје Станојевић, да под пуним својим потписом загрми на челу листа: „ПЏамет у главу!" ,..! Опозиција је, опет, претеривала у супротном правцу. Одлично држање Стјепана Радића као пацијента у болници, и његово настојавање да се одржи миру народу, непосредно после крвавог догађаја, покварио је накнадни утисак, да је Радићу, и његовој ближој околици, првенствено стало било до тога да он оздрави, па да се здрави читав извуче из Београда, — баш као да се ради само о њему лично, или о њему и Г. Прибићевићу | Његови доглавници у Загребу, приморани да се држе инструкција свога вође, задовољавали су своје ситне сепаратистичке жељице на питањима другога реда (писање „Народног Вала", говори Г. Предавца, одлуке Просветног Савеза, решење да Србијанац не може говорити на погребу — иако је говорио ближи земљак Пунише Рачића, Др. Секула Дрљевић, и т.д.). Федералисти, т. ј. франковци, и комунисти (донекле), користили су се приликом да лове у мутноме за свој рачун, без нарочитога успеха, осим што су дали повода полицији да спонтане и оправдане студентске манифестације угуши у крви, Понајбоље од свију, и најприсебније, држале су се у овим критичним тренуцима две жене: госпођа Павла Радића и госпођа Дра. Басаричка.

И данас још, настављају се ситне распре и боцкања, са узајамним оптуживањем и измишљањем „страшних“ појединости, — широко поље за кукумавке и провокаторе. Док се у Београду заплиће и расплиће једна мучна криза, без одре-

56