Nova Evropa

пречани, сматрајући чашћу да —- и после батина и крвавих увреда — „раде“ с радикалима и улазе, као прирепци, у кабинете Николе Пашића и његових трабаната, У тој средини одгојен је и Пуниша Рачић, као „други син“ Николе Пашића, који је, натопљен идејама своје најближе околине, — када му је нестало духовног оца те изгубио компас, — замислио и извршио своје дело. Ко сме ту да криви само Србију, и ко може да каже, по савести, да смо ми пречани само невине жртве, и недужни за све ово што се догодило и што се догађа 2

III

Али да пређемо опет на конкретне чињенице, па да прегледамо данашњу ситуацију, и држање наших политичара и „водећих кругова" након злочина. Морамо одмах признати, да их овако збуњене никад нисмо видели, баш као да се још нису повратили од оног страха што су им га утерали у кости и у душу метци из великосрпског револвера Пунише Рачића, па их потерали, кога под столицу кога на улицу.

Пренераженој влади великога ловца Веље Вукићевића требало је равно четрнаест дана док се смислила да да оставку. Главни изговор био је, да неће да изгледа да се солидарише с убицом; као да није изгледало целоме свету баш као да хоће да се солидарише, па да зато не подноси оставке | Г, Воја Маринковић, који се тада десио у Букурешту, изјавио је додуше, чим је чуо за злочин, да „нема разлога" да Влада одступи; али није то први пут да је овог професијоналног политичара (и пословног човека у исти мах) издала инспирација у критичном часу. Имао је, у ствари, један врло добар и прост разлог за демисију Владе: да је убица члан њене већине у Скупштини, и да је члан Радикалног Клуба; даље, да је пуцао у опозицију усред Скупштине, у име Велике Србије, уверен да брани владину политику и идеологију своје Странке, Корупцијонатш и ратни богаташ Рачић, у тај мах није имао пред очима свој лични интерес, већ је служио идеји, којој се од старијих научио, светећи увређено Српство и угрожену Велику Србију. Влада је и у своме саопштењу „иза незапамћеног догађаја у Народној Скупштини“ одвише инсистирала на „личном злочину“, нудећи у исти мах „државну сахрану“ (која није примљена), — а није никога изаслала на сахрану! Ни Влада ни Народна Скупштина! Кажу, зато што су из Загреба претили да их неће пустити у поворку; као да икаква претња сме да спречава у вршењу дужности и одавању почасти невиним жртвама! Ни Радикална ни Демократска Странка нису биле заступљене на погребу. Демократи су били одредили своје делегате, и ови се беху упутили у Загреб; али су се вратили са жељезничке станице кући, застрашени и наговорени