Nova Evropa

које дели централа; а Загреб не добија ни трећину онога што добија Београд, нако стварно има далеко више уложака. Како Поштанска Штедионица поступа при давању кредита, навешћемо њен властити извештај за годину 1927: „У појединим случајевима стављају се према Поштанској Штедионици многи утицаји у дејство, да понеки новчани заводи дођу до кредита код ње, као до неког нарочитог државног благодејања,“ У погледу повратка такових уложака, који пофба bene морају бити ликвидни, спомиње наведени извештај и ово: „И стога се од враћања улога Поштанској Штедионици бране свим оним методама и утицајима с помоћу којих су кредит и добили"!... Да се овде не ради о пречанским новчаним заводима, не треба тек спомињати; а ипак је Поштанска Штедионица на овај начин пласирала две трећине својих уложака. Које чудо онда да Поштанска Штедионица веома често не може глатко удовољити својим обавезама.

О Дирекцији за Пољопривредни Кредит, и о Повлаштеној Занатској Банци, не можемо још говорити, јер су тек почеле са радом. Али да ће и оне поћи стопама Народне Банке, Државне Хипотекарне Банке, и Поштанске Штедионице, нема сумње, па се то већ по извесним симптомима може установити,

Све ове државне и полудржавне новчане установе, које свесно форсирају Београд као привредни центар наше државе, имају своје управне одборе, Погледајте у њима имена одборника, па ћете видети да ту од пречана нема ни помена, осим ту и тамо понека репрезентативна фигура (и то само код Народне Банке и Занатске Банке) „за опсенити простоту". Државна Хипотекарна Банка једва зна за пречане, а Поштанска Штедионица уопће их не познаје: од шест чланова Надзорног Одбора, који води пословање, нема ниједног пречанина; али су зато ови чланови Надзорног Одбора, који су већином високи државни функцијонари, убрали прошле године на име тантијеме лепу свотицу од 288 хиљада динара. Кад је у питању давање кредита, и кад је у питању тантијема, пречана нема ни близу, а клијенти су пречани у 80%/0, и улошци пречанских крајева прелазе '/5 |

Метци из револвера Пунише Рачића дали су аларм за промену режима. И то несамо промену у министарствима, него и по државним и полудржавним новчаним установама, које су за заблуду о централизму још опасније него именовања цестара од Министра Грађевина или пољара од Министра Пољопривреде, На љуту рану љуту траву, па промена мора да буде радикална, За ову промену, срећом, није потребна ни промена Устава, до које пре или после ипак мора доћи. Још до пре кратког времена могли смо се задовољити променом политике у појединим новчаним заводима; било би довољно

66