Nova Evropa

да су ове установе у своје управне одборе бирале нешто више пречана (наравно не парадних фигура), и да су при подели кредита водили више рачуна о стварним приликама појединих крајева. Данас то више није доста; ми данас тражимо радикалну промену у самом систему организације ових установа. Не помаже нам много ако многопоштовани гроф Кулмер и постане гувернером Народне Банке, кад би систем остао и даље који је досад био. Да допринесемо и стварно решењу овог за Загреб и пречанске крајеве надасве важног проблема, ми ћемо одмах изнети на дискусију наше конкретне предлоге.

Народна Банка, већ из валутарних разлога, мора остати једна и недељива. Систем више нотних банака ликвидиран је у читавој Европи, Нека дакле Народна Банка и даље из своје централе води своју валутну политику; али код њене кредитне политике тражимо знатну промену. Филијале у Загребу, Љубљани, Сарајеву, Новомсаду, и можда још понека већа, имале би бити тако уређене да самостално могу давати кредите на менице и ефекте, Прописи за кредите вредели би за читаву државу; а коме ће се поделити кредит одлучивале би веће филијале, Ради тога, из свих филијала морало би бити по неколико чланова у Управном Одбору Народне Банке, (На овај начин била је организована и Аустроугарска Банка, имајући самостална равнатељства у Бечу и Пешти.) Висина кредита за поједине филијале имала би се контингентирати, било према броју становника, било према порезној снази, било према другим моментима. Свакако не би могло бити да кредите Народне Банке ужива само Београд, док други крајеви једва долазе у обзир,

Државну Хипотекарну Банку требало би ликвидирати, а на њено место поставити обласне хипотекарне заводе. Централизација хипотекарног кредита проведена је само у Француској, у којој су прилике сасвим друге; код нас су кредитне прилике у западним и источним крајевима потпуно различне, па централизовани завод мора фаворизирати један крај на штету другога, Немачка, Швајцарска, Аустрија, и многе друге модерне државе, имају децентрализовани хипотекарни кредит; свака покрајина у Швајцарској, и сваки кантон, има своју хипотекарну банку, која свој рад ограничава на своју територију. И код нас имају већ љубљанска, и загребачка с осечком области, своје обласне штедионице; а кад би се провела ревизија Устава, свака наша покрајина могла би добити своју хипотекарну банку. Засада се могу удружити по неколико области (како је случај са загребачком и осечком области, које имају једну обласну штедионицу). Ако се баш хоће и Државна Хипотекарна Банка, могла би се она ограничити на комуналне кредите, а потребна средства имала би добијати пласирањем комуналних заложница (у првом реду у инозем-