Nova Evropa
тија, управо је очигледан доказ оваке сарадње: њему је одузета универзитетска катедра на крајње наваљивање Исусоваца, који су тражили да екскомуниковани свештеник не може постати наставником на државном и народном Универзитету, мада је он био државни чиновник а не црквени, На протесте, министар Феделе уверавао је лично Буонајутија, да Мусолини нема ништа противу њега, али да нове политичко-црквене релације траже од њега такво држање, Исто су тако у сукобу са масонима Исусовци имали, преко свога представника оца Таки-Вентурија (интимног саветника и исповедника Мусолинијева), очигледног утицаја. Кардинали Мери дел Вал и Ванутели су се у више наврата изјављивали свесрдним присташама фашистичког режима, примали почасна фашистичка одликовања, и т. д.. То је дакле била политичка атмосфера између Ватикана и Џалаца Киђи у перијоду од 1920 до 1926 године, — атмосфера пријатељства, управо љубави, и највеће сношљивости, па је свако ишчекивао срећан завршетак оваких односа, тако да се још средином прошле године говорило, од стране фашиста, о коначној ликвидацији „римског питања“ и дефинитивном изласку Папе из Ватикана,
Али се, онда, догодило нешто сасвим супротно. Фашизам је, по своме фаталноме следу, пошао рапидно к екстремном развоју својих политичких и социјалиих односа, што је морало сасвим логично да изазове реакцију од стране Ватикана. Већ прво службено објављивање фашистичких рефорама, изазвало је ватиканско службено гласило, „Осерваторе Романо", на изјаву, да су те реформе у сукобу „са хришћанским појимањем Државе и индивидуалне слободе"; а мало затим отпочела је полемика између филозофа фашизма Ђованија Ђентила (на страницама „Коријера де ла Сера“) и „Осерватора", с обзиром на право Државе при васпитавању омладине, па се ту јасно видело колики понор постоји између ових двеју теорија, Кад се ова полемика била заоштрила до врхунца, она је од стране фашистичке изненадно прекинута, Али је у исто доба настало било ново спорно питање између Ватикана и фашизма, ради издања свеукупних дела Данунција, те свечаних нацијоналних и државних представа по свим талијанским позориштима, против којих је „Осерваторе" устао најенергичније, изразивши се иронично, како — насупрот Мусолинијевих изјава о измењеној
Италији — живи још увек либерална и паганска Италија, Поред свега овог, и интернацијонална питања, — особито одлучна папска ликвицација „Аксијон Франсез" —, учинила су
да се односи између Ватикана и фашизма затегну. Некако у то доба настао је и сукоб Мусолинијев с Аустријом, па и са Немачком, ради немачких мањина под Италијом; позивајући се на мировне уговоре из године 1919, талијански заступници тражили су одлучно, да се нацијоналним мањинама загарантује слобода језика, религије, културе, слободних школа, и т.
89