Nova Evropa

stvarno hoće od oba vodje Seljačko-demokratske Koalicije, da li Stjepan Radić, svojim krupnim razgovorima sa stranim korespondentima — o vezama за Madžarima, o tahHjanskoj iloti, o Makedoniji i Bugarima, o personalnoj imiji, i t, d, —, ili Svetozar Pribićević, krijući »sudbonosne odluke« »strogo« od јауmosti, »nesamo iz taktičkih nego i iz načelnih uzrok4, pošto je ta tajmost daranmcija za uspeh«; da i ne govorimo o G, Trumbiću i njegovim nmebuloznim državnopravnim tezama, koje osciliraju izmedju monarhije i republike, izmedju jugoslovenstva i frankovštine, Svi oni toliko govore i teoretišu, a tako malo rade i slabo ulaze u rešavanje konkretnih pitanja, da mi upravo mismo načisto da H im je još i u ovome času — dok боуоге о »novom državnom uredjenju« — Jasno, šta hoće da menjaju na Vidovdđamskom Ustavu; pa čak nismo za sve sigumi ni da hoće da menjaju Vidovdanski Ustav, Koliko mi poznajemo naše prečanske »vodje«, dalo bi se sasvim lepo zamisliti, da cela ova »istorijska sednica mu bivšoj sabornici« na Markovu Trgu, sa svom larmom i svim barjacima, prodje — na deklaraciji, i na, iščekivanju »dok· Stjepanu Radiću bude bolje«, a da se ni jedan paragraf Ustava mne pomeri sa svoga mesta!,.,,

Ali, sve to ne menja mnogo na stvari ukoliko se ona tiče Srbije i srbijanske politike; naprotiv, razlogom је više, da от svoje »osećanje za sltvarnosti« revidiraju, da ба prošire i dignu ma viši stepem, te ida obuhvate mjima celu wgzemlju mesto što ga iskorišćuju tako nemilosrdno i tako nemudro na štetu svoje idealistički mastrojeme prečanske braće, Da u preсапа ima »osećamja za wstvarnosii« u dovoljnoj meri, zar bi moglo biti ove nejednakosti u zemlji još i nakom 'deset godina zajedničkog državnog života, ove nepravde a neizjednačemosti u elememtarnim pravima i dužnostima, u plaćanju poreza, u učestvovanju u državnoj upravi, u svemu?! — Трак, пека se me varaju srbijanski političari —: makoliko da su Hrvati i ртебаша skloni »nestvarnom« shvatanju dnevne politike, makoliko da ne znaju njihove vodje šta stvarno hoće i šta da konkretno traže, oni svi dobro znaju šta neće, i imaju jednu takoreći tisućvekovnu praksu u pasivmoj rezistenciji, u odolevanju pritisku odozgo, u trpljenju i nepopuštanju, Pasivna rezistemcija čitavih delova nmarodmih, to je jedno strašno oružje, koje može biti i ubistveno za državu protlivu Које зе 'omo upražnjava, Ako je pravda na prečanskoj strani, ikao što jeste, pasivna rezistencija — koja može trajati vekovima — рта се srbijanske političare ma popuštanje pre dli posle; a bolje pre nego posle, jer je pravo da i ovaj maš naraštaj, koji je dosta uradio i dosta se napatio, vidi neke hasne od ove zajedničke države, Pogotovo kad protivu toga nema važnijeg razloga nego što su teorije o »centralmom delu патода«, Које ве mi u drugom