Nova Evropa

od druge polovine бофте 1925. З!оба je u najmanju ruku neukusno i nelojamo kad uredništvo »Vijenca«, s pomoću svoga »jednog pretplatnika«, čini odgovornim »Novu Evropu« {i druge listove) za omo što niti je izišlo u mjoj niti je napisamo u vrememu otkada optuženi pisac saradjuje na »Novoj Evropi«, Taj »jedan pretplatnik Vijemca«, koji za sebe kaže da mije »nikakav književnik«, ima očigledno velikih književnih pretenzija, kad misli da kod jedmog mlađog autora može da raspozna »po nekoliko stilova«; samo, om je te stilove trebao da »nalazi« i raspoznaje u onim člancima koji su pod imemom B. Radice izašli u »Novoj Evropi«, pa da tu utvrdi »plagijat«, a ne da ide unatrač do prvih radova autora koji mu je bio »одаута summjiv«. Ovako, i on i uredništvo »Vijenca«, koje ба pokriva svojom odgovornošću, postaju nama sada summjivi, da hoće da se koriste jedmim mlademačkim бгећот iz godine 1924 jednog mašeg damašnjeg saradnilca da bi u godimi 1928 udarili žig na čelo »Novoj Evropi« (i drugim listovima), da imamo za saradnike plagijatore, i da su nam to glavni saradnici, kojima зе kitmo, t, j. da je ono što držimo kao najbolje u našem listu u stvari pladijat ili rad plagijatora! Odista, mi u ovakom današnjem postupku našeg »kolede« {koji se »kiti« imenom »Vijemac«) vidimo mnogo vaše »tamne strane nekih naših lkmjiževnih ambicija«, i mnogđo »fužniji dokumenaft«, nego u onome što je učinio jedam 'Kkmjiževni poletarac u »Hrvatskoj Prosvjeti« 60dime 1924,

Ali su nam »jedan pretplatnik Vijemn ca« {i s njime ceo damašmnji »Vijemac«) sa ovom svojom »pladijatorskom rabotom« još summjiviji, 'kad napregnemo svoje pamćenje pa se setimo, da je ovaj isti slučaj i mama već dostavljan, još pre godimu dama i više! Mi smo tada javili dostavljaču, da mam je stvar pozmata, budući da nam je ovaj »plagijat«, uskoro pošto je počinjem, saopšten od strane — »plagijatora«; došao je naime pa nam đa je otkrio sam B, Radica, kad nam je prvi put ponudio svoju saradnju, I otkrio nam je još jedam svoj mladenački greh, ili »plagijat« (u slovenačkom poznatom časopisu »Dom im Svet«, koji je posle takodjer »otkrivam« i javno, u splitskom »Novom ођи«, te koji nam je omda takodjer u dva tri navrata dostavljan), I sa svim tim »gdresima« i »plagijatima«, mi smo mladoga B. Radicu primili za saradmika »Nove Еугоре« (pa a čak preporučili i »Obzoru« i »Savremenikwu«), i nismo ustukmuli na sve dostave od strame pojedinih »pretplatnika« i {splitskih} »prijatelja i ljubitelja književmost#«, Okoreli grešnici, mi ma ovaj »čudam« način shvatamo svoj publicistički poziv i svoju uredničku dužnost, i odgajamo svoje »glavne i majplodnije saradnike«, Što je još crnje i đore, mi tvrdo verujemo, da je to pravi način ma koji treba postupiti prema mladim ljudima od talemta i književmos smisla »lkoji bi došli a mapast da podju

100