Nova Evropa

граду, 7. јула — а можда и иначе —, посумњали у себену своју снагу, па зачели мисао о ампутацији; али је исто тако очигледно, да се вође СД Коалиције — а особито господа Прибићевић и Жерјав — нису понели ни храбро ни државнички, неоградивши се одмах и одлучно од оваких срамних понуда, већ дајући јавно тек неке „државотворне“ изјаве, а потајно причајући и препричавајући догађај на Двору сваком ко је хтео да их чује, те подстрекујући новинаре да чепркају и ишчепркавају из њихових изјава сензације и мистерије, да би онда. и они сами могли ипак и јавно рећи (иако не баш све) што се десило оне ноћи, те отуда извући што више капитала за своју странку, на штету својих противника, — али на још кудикамо већу штету и вечиту срамоту своје земље, Они на тај начин побуђују сумњу, да хоће да прикрију своју властиту неспретност и неспособност за стварни рад: за доношење програма који би манифестовао њихову солидарност, и за прецизирање захтева којима би јамчили народу да знају како ће постићи циљеве које су себи поставили и за које се боре; место тога, они хране јавност сензацијама, трујући веру и отпор изнутра, у земљи, а рушећи веру и углед споља, у земљу. То је врло плитка државничка „мудрост“, па смо зато и рекли да нису баш ружичасти изгледи ни за могућност премештаја средишта на ову страну, нако је то средиште данас постало лабилно на оној страни.

Не остаје друго него чекати. Али скрећемо још једном пажњу нашим досадашњим политичким и начелним пријатељима у Србији, да нема више много времена за размишљање. Последњи час за спасавање Србије и Београда као Пијемонта Југославије куцнуо је. Судбина вођства. Србије у овој држави "у њиховим је рукама. Ми знамо да се свет не окреће наопако преконоћ, нити се тако брзо може изменити менталитет већине србијанских политичара, Али ми знамо и то, да нема у Србији озбиљна човека који не би увидео, да без једнакости HM равноправности нема опстанка овој држави, па да ће доћи други да ту равноправност успостави ако то не може Србија; или морају доћи други србијански политичари, ако не могу ови данашњи, А наши пречански политичари нека се не исцрпљују у изјавама и празним претњама, јер ће опет бити изиграни. У сваком случају, ми који смо за сваки споразум и за сваки устав у оквиру јединства ове државе и овог народа — а нас, заједно са народом, има много више него што и слуте данашњи професијонални политичари —, ми ћемо допустити само једну ампутацију на здравоме телу ове мучне и заједничке творевине многих југословенских нараштаја: ампутацију врхова који стрше, и у чијим се главама рађају недоношчад о ампутацији, [То нека упамте данашњи надлежни фактори с обе стране, | 5 Ћ,

160