Nova Evropa

Liberizam ı liberalizam.

Ekonomska formula liberizma ima zajednički karakter i poreklo sa političkom formulom liberalizma, te naporedo sa njom proizilazi iz imanentnog i istorijskog pojimanja života, Autoritativnom zahtevu, kako treba ljudi da politički misle ı da se vladaju, odgovara po svemu i u svemu i zahtev, da se na isti način odredi u ekonomiji naprimer cena stvarima, i to ona »prava cena«, Oba ova zahteva potiču iz Srednjega Veka, pa iako se pojavljuju u svako doba — dakle i u naše —, ipak bi, posle sveSa onoga što je nastalo, bilo već vreme da ih se smatra zastarelim i odista srednjevekovnim., Il jednome i drugome tome zahtevu opire se liberalizam ı liberizam, sa kojima zajedno ide kroz nauku formula o slobodnom istraživanju i o slobodnoj diskusi{i, ili pojam koji kaže: da istina nije nešto lepo i dovršeno, već jedno neposredno nastajanje, da nije stvar već misao, i čak misao sama, istoričari pokazuju, kako su sve, i druge anaiogčne i sastavne, slobode stvorile svest o sebi, pa. kako su se kroz moderno doba sastavile i izrazile u pravne ustanove.

Nema nikakvih teškoć4, dogod se ograničavamo nafo da se prizna izgradnja jednog izvesnog principa u različnim sferama života, Ali se poteškoća odjedamput pojavljuje, čim ekonomski

liberizam sebi prisvaja važnost pravila, ili vrhovno8 zakona o društvenom životu; jer se tada on postavlja uz bok etičkom i političkom liberalizmu, koji je već deklarovan pravilom ili vrhovnim zakonom društvenog Života, te usled tođa mora prirodno da nastane sukob. Jasno je, da su dva zakona 15106 stepena po istome predmetu odviše, — Jedan je suvišan. Prema tome, ako se slučajno ne dokaže da su oba zakona lažna, to jedan od njih mora da podredi sebi drugi, ili Još bolje, da razreši u sebi drugi, Ako takvo podredjivanje ili razrešenje izvrši onaj medju njima kojemu po pravu pripada prvenstvo ili isključivost, onda je to dobro; inače, ako takvo razrešenje padne na slabijega, onda imamo slučaj pokušane uzurpacije. Ovo drugo dogadja se sada, kada se ekonomskom liberizmu dodelila vrednost socijalnog zakona, jer se on fime od zakonitog ekonomskog principa preobratio u nezakonitu etičku teoriju, u hedonističku i utilitarističku moralku, koja Као kriterijum dobrošča smatra zadovoljenje svih želja, a što u stvari ovim izražajem kvantitativne predstave označava zadovoljenje individualne samovolje, iliti samovolje društva shvaćenog. kao skupa ili sredine pojedmaca. Ove su veze liberizma sa etičkim utiitarizmom poznate, i u jednom svom obliku, utilitarizam se napregao da bi se idealizovao u opštoj kozmičkoj harmoniji, kao Zakon Prirode ili Božanskog Providjenja {Bastijati).. Medjutim, ostavljajući postrani ovu

196