Nova Evropa

Овде ћемо указати само на некоје који нам се чине, у том погледу, од основног значења,

Најстарији, и свакако најважнији, међу тим узроцима је, да тако кажемо, конгенитална слабост индивидуалне медицине у питању туберкулозе, Ко ма и прелиста Историју Фтизеологије увериће се, на каквим је невероватним заблудама почивала, све до јуче, „наука“ о узроцима, суштини, и лечењу ове болести, Иако су њена раширеност и небројене жртве на свим континентима, међу свим народима, и у свим перијодама људске повести, одвајкада давали велик и непрекидан подстрек за њено проучавање, ипак је оно што се о њој тим путем сазнало сасвим незнатно и недовољно за данашњег социјалног лекара, па чак и оно што је било истинито и позитивно у тој старој концепцији; с разлога, што је и то истинито крчило себи пута трагичном спорошћу, измењујући често сасвим свој смисао у тренутку када је доспевало у руке практичних радника и бивало примењено у лечењу самих болесника. Али није само то. Истински изналасци о туберкулози, који су долазили ретко, затрпавани су често до нераспознавања радом научних надничара, што је завело, или разочарало, многе неупућене следбенике, створивши тако основу за једну јалову и сасвим погрешну догму, наиме: да је медицинска наука о туберкулози изрекла своју последњу реч, углавном негативну. Једном постављена и прихваћена, та догма имала је за последицу праву анархију у фтизеотерапији; несамо да се у јавности изгубио сваки критеријум за разликовање доброг од лошег при лечењу туберкулозе, него је услед тога дошло до једне готово невероватне појаве: да се вишемање свако осећа способним, и позваним, да — на основи неких својих магловитих замисли, неосврћући се више на позитивне резултате модерних испитивања, — сам за себе, и насупрот свему осталоме, решава питање туберкулозе, Очевидно, то се могло догодити само зато што се изгубила била свака вера у практичну медицину, Затим, трећи важан узрок досадашњег неуспеха при лечењу туберкулозе лежи у том, што је индивидуална медицина ограничила свој поглед само на лечење већ далеко напредујуће туберкулозе, небринући се за. систематско спречавање ширења болести путем социјалнотерапеутских метода као најефикасније мере сузбијања, И најзад, четврти је узрок: раније, а делимично и данашње, погрешно схватање индивидуалне медицине, да је питање туберкулозе само питање капитала и благостања, Да се је на томе ч даље остало, баш најсиромашнији, дакле туберкулозом најаче заражени и оштећени редови друштва, остајали би без икакве медицинске заштите, неизлечени и ненадзиравани, А то је, са социјално-епидемијолошког гледишта, кардиналан недостатак старог назирања.,

239