Nova Evropa

loške pojave tumače se drukčije: zašto neko nešto hoće? zato što nešto drugo hoće; zašto hoću da radim? —: zato što hoću da proizvodim. Odnošaj je ovde finalan: cilj i sredstva. Za shvatanje norama, nužna je logika, Zašto treba nešto da bude? —: zato što nešto drugo treba da bude; zašto se ne sme tudje voće brati? —: zato što bi to bila kradja, a to je zabranjeno. Napokon se pita: čemu uopće norma? Ne pita se više za sadržaj, već za razlog same norme, Odgovor je: zato što Ju je neko hteo; dakle, i normi je početak teleološki, Isto je i kod teleoloških pojava, jer se i tu napokom pita: zašto se uopće nešto hoće, dakle, za početak volje kao nečega što postoji, i kao takovo se može tumačiti samo prirodnom kauzalnošću. Gde jedan način posmairanja svršava, počinje drugi; oni se uzajamno upoipunjuju, Svakom načinu posmatranja odgovara posebna vrsta odredjivanja vrednosti; kod prirodnih kvaliteta stepenovanje (naprimer, tvrdoće), kod odnošajnih kvaliteta polaritet: objekat odgovara ili ne odgovara postulatu, odnosno normi, te je više-manje koristan ili štetan, dobar ili zao, Svi objekti koji oddovaraju istom postulatu, imaju isti kvalitet, Postulati se mogu deliti prema subjektu postulata (ko hoće) ili prema sadržini [što se hoće); ako je sadržaj njihov osećaj pojedinca, onda je postulat subjektivan, inače je objektivan (ideal čoveka). I na osnovu tudjeg postulata mogu se vršiti objektivno kvalilikacije; dakle, individualan i subjektivan nije isto: detetu je subjektivno igračka korisna, a knjiga štetna, dok je ocu za dete korisnija knjiga,

Prema gornjem, dele se empirične nauke na tri grupe: 1) prirodne nauke posmatraju postojeće pojave, i tumače ih kauzalno; 2) teleološke nauke posmatraju pojave kao rezultat volje, i shvataju ih kao ciljeve i sredstva, kakovih prirodne nauke ne poznaju (kao što ne poznaju ni razliku izmedju dobra i zla); i 3J normativne nauke gledaju na pojave kao na nešto što mora da bude, i smatraju ih kao posledice logičkih pretpostavaka, — Ekonomska nauka беда чи pojave kao u produkte volje, a vezuje ih kao sredstva za ciljeve. Šta znači trebati? —; hteti neko sredstvo da bi se postiglo neki cilj, Šta su troškovi? —; namerna šteta potrebna da se postigne neki cilj, Šta je dobro? —:; objekat koji se hoće Као sredstvo, Šta je prihod? —; razlika izmedju vrednosti (cene) proizvedenih i utrošenih dobara, Objektivni novčani prihod deli se na preduzetnika, kapitalistu, i radnika; što preduzefniku ostane, to je njegov lični novčani prihod, Postulate koji se ne mogu podložiti nikakvom višem postulatu, i koji predstavljaju isključivo ciljeve, zovemo originarnim, dok su ostali derivativni. Najniži derivativni postulati su samo sredstva, dok su ostali — ciljevi i sredstva, Ekonomski postulat je originaran, i nužno je nad svima postulatima potreb4, jer potreba

273