Nova Evropa

и виђених присталица „велике“ Радикалне Странке, природно су изазвали револт свију људи који су у таквом раду видели срозавање и ништење онога идеала за који се, дотле, несебично залагаху. Још је природније што су на чело таквог покрета стали официри, јер су они били очевидци тога зла, а уз том носиоци оне друге, праве идеје за ослобођење и уједињење. И баш ту борбу радикали су највише истицали за време Солунског Процеса, као борбу антидемократску и као жељу за преторијанством, То је била њихова главна поента у измишљеним причама о узроцима тога процеса.

Постоји факт, да организација „Уједињење или Смрт“ није, као такова, узимала удела у том покрету. Она је после свршених ратова балканских, стварно, престала да функцијонише као целина, услед губитака великог броја својих чланова, који падоше у борбама. Покрет против рђаве управе у Јужној Србији, одмах по њену ослобођењу, био је спонтан, и био је последицом оних узрока који су га изазвали; у њему је узео удела велики број официра који нису били припадници Организације. Не може се, бар, рећи, да су тај покрет подржавали Војвода Бојовић и генерал Божа Терзић као чланови наше Организације, кад је за време Солунског Процеса први био Начелник Штаба Врховне Команде, а други Министар Војни: А уколико су га и подржавали чланови Организације, то су чинили само у својству личном, као и остали официри који су били у том покрету. Они који су због тога суђени и осуђени у Солуну, то су нарочито истицали и подвлачили. Драгутин Димитријевић-Апис рекао је, да је он могао „подићи толику буру у официрском кору не зато што се послужио Организацијом, јер ова онда није ни постојала, него живом агитацијом и радом великог броја својих личних пријатеља,..“ А Радоје Лазић вели, да „ће се учинити неправда ако се из изложених чињеница створи закључак, да је организација „Уједињење или Смрт имала макакве везе са стварањем незадовољства код официра поводом Уредбе о пријоритету, јер се додирују радње само чланова Врховне Централне Управе Организације, а не и осталих официра; међутим би се, можда, за некога другога, кад би био оптужен за исту ствар, откриле много интензивније радње,.. Уколико су они, оптужени и његови другови, агитовали против Уредбе, то нису чинили као чланови Организације" “). У судским актима, за моју изјаву вели се: „Признаје, да је у 1914, поводом обнародовања Уредбе о пријоритету власти, као командант батаљона у битољском пуку, с осталим командантима батаљона и помоћником коман-. данта пука, ишао на рапорт команданту пука и молио да се редовним путем издејствује да се у тој Уредби измени онај

%) „Тајна Превратна Организација", стр. 176, и 309.