Nova Evropa

део који одређује официрима, у свечаним приликама, место с леве стране у цркви"). За стрељаног Љубу Вуловића вели се у судским актима: „Не признаје да се у 1914 са члановима ове Организације саветовао о држању њену у питању о Уредби о пријоритету власти, већ тврди да се о тој Уредби разговарао са неким официрима, као с друговима, пошто је то тада било актуелно питање", Осуђени Милутин Лазаревић, који је поглавито због овога и суђен, изјавио је, да је „обавештавао Драг. Димитријевића о држању официра у Новој Области поводом Уредбе о државним светковинама, али то није чинио као члан организације „Уједињење или Смрт " **)

То је Влада, уосталом, и знала, али је њој било главно да Организацију, која је доиста била тајна, а за чије је постојање знала још пре ратова, сада учини превратном, како би њену најагилнијем члану могла узети главу, будући да је радио на обарању те Владе. У једном моменту искрености, један мој давнашњи пријатељ, ватрен радикал, казао ми је; „Зар теби није било разумљиво да је Апис морао изгубити главу 7 — Зар ти не знаш, да је он 1914 свим силама настојавао да радикали изгубе владу 2" Он ми то није рекао ни из самохвалисања ни из цинизма, рекао је из искреног уверења... Сад ми је то разумљиво, потпуно разумљиво.

...

Прошло је више од десет година од Солунског Процеса, Ми који смо проскрибовани тада, са жигом издајника и антидемократа на челу, носимо још и сада свој крст на плећима, Добро. Али се бар данас може свако запитати; откуда сада корупција 2 Где су политичке и парламентарне слободе Где је тај много чувени и много хваљени демократизам 2 Где су та права широких народних маса, тог „извора и утоке власти" 7 И, напослетку, у чему је и зашто била сва ова борба крштена именом За Ослобођење и Уједињење2

Да је Солунски Процес досада расветљен у својој правој боји, ради чега је и вођен, и да су све тадање ствари постављене на своја права места, много би штошта данас било јасно и разумљиво. Видело би се, да постоји извесна узрочна веза између онога што је било и што данас бива. Постојао је, и сада још постоји, у нас један политички бесмисао: пракса да се многе ствари маскирају звучним фразама, да би се њима прикрио прави циљ, главни циљ, И ако когод, у најивном. уверењу „за добро друштва“ или „за правду", „право",ит,д., покуша да пређе границе тога циља „поћ те Тапбеге", тај има да повуче тешке конзеквенце за себе и за своје. Још ако се какав „савезник“ из те борбе ушанчио у какав „тврди

") „Тајна Превратна Организација“, стр. 425. „Тајна Превратна Организација", стр.428. и 594.

13