Nova Evropa

Магсо, К. Китапиф, ! рокоји Ljuba 0 Jovanović. Једна исправка Г. Дра. К. Куманудија,

На основу Закона о Штампи, на истом месту и истим словима, изволите донети ову исправку.

У књизи ХУШ, бр. 12. „Нове Европе" (од 11. децембра 1928, страна 363), у чланку „Србијанске странке после 1903", наводи Магсо, из говора који сам одржао на погребу Љуб. Јовановића, бив. Министра, само један део истргнуте реченице, па на основу тако фалсификованог текста даје оцену о општем. политичком држању моме и других демократских првака,

Магсо излаже ту да сам се о Љуб. Јовановићу изразио као о „типу политичког човека који нестаје са њим и тешко да ће се моћи у тој јачини више да обнови", док сам, вели он, раније, као и остали демократски прваци, тврдио да је Љуба Јовановић „морално и фазички најпрљавији тип од свих радикалских неваљалих политичара",

__Међутим кад се, пре свега, из мога говора узме у целини ова реченица, од које је Магсо употребио само последњи део, она гласи: „Са таквом спремом и са таквим методама рада, он је код нас представљао један тип политичког човека. који нестаје са њим и тешко да ће се моћи у тој јачини више да обнови", Кад се, даље, прочита цео мој говор, јасно се издваја факт, да сам се ја ограничио да о пок. Љуб. Јовановићу говорим као о Министру Просвете, о његову раду за четири године у том Министарству, О његову добром познавању крајева у којима живе Јужни Словени и изучавању наше прошлости у вези са садашњицом, о његовој научној спреми и заслугама за народно просвећивање, Једном речју, ја сам искључиво говорио о интелектуалним и професијоналним особинама Љуб, Јовановића као просветног радника а не ио његовим моралним особинама; 0 овим последњим нисам изустио ни једног слова, да би Магсо био овлашћен да у том погледу даје своју оцену о мишљењу моме и других демократских првака. Позната је ствар, да интелектуалне особине једнога човека врло често нису у складу с његовим моралним особинама, и да се по једнима не би смело судити и о другима.

Ја се не чудим што се Магсо у својој критици послужио оваким и нелојалним и некултурним методама: он је хтео да изврши један напад на личност моју и на Демократску Странку, па није много разбирао је ли његов поступак коректан и допуштен. Али „Нова Европа“, озбиљан часопис, која се досад увек служила истином и није никад извртала чињенице