Nova Evropa

време, већ су све дужности до постављења цивилних власти отправљале војне старешине, дакле официри, и активни и резервни. Та привремена, почетна управа у Јужној Србији, која је трајала кратко време, и која је настала непосредно иза управе дотадање турске државе, био је уједно најсјајнији и најлепши перијод у животу онога намученога народа, и она се још и сада по добру помиње. Поштење, трпељивост, правичност, некоруптивност, и пува једнакост, карактерисали су ову управу, и изражавали се у највећој искрености и жељама за добро становништва. Становништво је примило са највећим одушевљењем своје ослобођење, али је, као што је било и природно, у исти мах увидело да су носиоци таквога рада војска са њеним официрима на челу, па је зато и кспољавало највећу љубав и поштовање према војсци и официрском кору, што је наравно подигло на завидну висину углед официра у очима целог нашег народа, како овог у границама Србије тако још и више у очима ослобођевих крајева. То расположење према официрима, репутација војске која је постајала све већа, гледави су од стране Владе и цивилне управе разроким очима. Они су стрепили за своју популгрвост која им је била потребна за одржање на власти и за присвајање гласача из нових крајева. У тим питањима била је усредсређена сва њихова брига. Али како је на дневном реду било питање нашега разграничења са Бугарском, и како је то било једно од најкрупнијих питања у коме наша Влала није умела да се снађе, она је била принуђена да се притаји и да сачека решење тога питања, Ипак, и до тога времена опртао се је већ сукоб између ње и официра, који суин у питању разграничења са Бугарском били једнодушви. А баш та једнодушност највише је и плашила тадању Владу,

Рат с Бугарском био је свршен. Српска војска изашла је из њега као победилац. Последице ове победе подигоше још више њен углед, будући да је сам народ, онај који је био највећим делом борац, имао прилике да својим очима види своје официре на делу и да им призна заслуге у току операција, Али то беше још мање по вољи тадањој Влади, која је хтела да пошто-пото заслуге припише и присвоји себи, а у исто време да смањи што више може углед официра. У томе је био први узрок сукоба између официра и Владе после свршених балканских ратова. |

Ондашња Влада, састављена од ноторво виђених радикала, није била пријатељ војске, Улогу војске у држави она није ни схватала ни признавала. Она је на војску после 29. Маја гледала истим очима као на војску која ј2 била стуб режима Обреновића, увек антимилитаристичким очима, Будући да је цела странка и почела своју политичку кгријеру бакуњинизмом, па је еволујирајући од социјализма ишла ка конзерватизму

5