Nova Evropa

__ Друштвени преглед. Елен Кеј о новом поколењу.

(Кад је овај чланак већ био сложен, обавестила нас је госпођа Др. Микачић, да га је — чекајући на одговор нашег уредника — дала : и „Женском Покрету", и да га не може више зауставити, што бележимо са жалењем.)

Још на почетку овога века (1902) објавила је Елен Кеј своју књигу „Столеће детета"; али можда никад нису предвиђања ове бунтовне Швеђанке о реформи одгоја била толико савремена и актуелна као баш данас, кад живот јури нерво- | зном брзином, док одгојем споро експериментишу почетници, па читава поколења страдавају. Нестајањем традиције и старог типа строге грађанске породице, код несавремености школе, улица постаје доменом још недораслих, па обично утицај свих тих одгојних фактора постаје илузоран и негативан. И котрљамо се напред, поред немоћи застареле обуке и породице, утискујући беспомоћно само нове дисциплине у старе школске програме, без критерија о користи вредности и савремености свих тих покушаја. .На далеком северу, међутим, једна далековида пророчица осетила је, још пре три деценије, сву ту јадну нелогичност, и изнела је своје погледе разасуте у низу несређених чланака, оштро и енергично а ипак са добротом и бригом мајке, за нова и срећнија поколења. Док у тим темама хипокритски морал и теорија радо уништавају шири замах далеких видика и топлину осећаја, она напротив — у својим мислима —- испољава цели интујитивни занос несуђене мајке, па иза Спенсера, Монтења, Русоа, дубином осећаја жене чезне да придонесе свој обол срећи, и створи повољнију средину за развој и напредак нових људи,

,

Схватајући важност етичких вредности појединца за заједницу, Елен Кеј хоће да потпуном личном слободом даде пуну важност новом браку. Ради тога тражи потпуну слободу жене, да се самостално опредељује за свој пут у животу, те да јој као моћном фактору наметне све дужности, Јер сви они који хоће свесно да стварају нове људе морају схватати замашност дужности коју преузимају на се. Насупрот, одговорност према будућем нараштају још је увек страна душама родитеља, а човечанство је још увек далеко да осети дубину и продре у свест о светости генерације, живота и среће оних који долазе. „Ова свест поставиће ново поколење, његов постанак, негу, и одгој, као главну задаћу друштва, око које ће се груписати сви остали обичаји, закони, и друштвена уреБења; с овог ће се становишта претресати сва остала питања и стварати закључци“,

267