Nova Evropa

шити старо, ново ће само порасти. Стварање је невољно, а у вољи је — бескрајно рушење |... ;

Ми смо мислили — Русија је дом; не, није, она је чарда; чарда коју је номад поставио, па је опет покупио и отумарао даље у степу. Гола глатка степа, домовина је Скита-номада. Ма што да се појави у степи, ма каква мала тачкица да се издигне над површину, она ће бити заглађена, понижена, спаљена, претворена у прашину, од стране скитске гомиле, Воља за ширину, за равнину, за голотињу, за физичку равнину, за метафизичку једнакост, — својствена је Аракчејеву, Бакуњину, Пугачову, Разину, Љењину, Толстоју. Изједначили су, углачали су Русију, — углачаће и Европу, углачаће цео свет. Руску су просвету уништили, уништиће и светску, „Плодови просвете", потсмехивао се Толстој, исто као и Љењин, — и плодови су усахнули, и несамо плодови просвете него и сви плодови ове земље: земља више не рађа, а људи умиру од глади... Да ли може руска воља „ка дивљаштву“ постати светском вољом7 — Може, У Русији Толстој, у Европи Русо, Русо и Толстој, на почетку двеју револуција. А можда и једне и јединствене, светске7,..

Повратак од културе ка дивљаштву, то је покрет унатраг — реакција. Метафизичка реакција, то је полазна тачка политичке и социјалне револуције; ето у чему је страшан скок у дивљи ужас — Терор, и у реакцију! Од Русоа према Толстоју, воља ка дивљаштву расте и шири се као вулканска шупљина, као бездна. Сада је цела Европа, цео свет, на рубу бездна. Стихија је безлична: супротност културног правца стихијском, дивљачком, јесте супротност личног према безличном; воља ка дивљаштву, то је воља ка безличном. Ето зашто Толстој негира Наполеона, сипа таму на ово сунце личности, као што облаци воде и поплаве крију сунце на небу. Уместо једног сјајног Сунца — безбројна мала сунца-атоми, „округли“ Платони Каратајеви, капљице „многих вода“ оне социјалне поплаве која једном умало да није прогутала, и поново хоће да прогута, цео свет. Наполеоново сунце растерало је први облак поплаве; чије ће сунце растерати други7 Нека поплава изједначи врхове и низине, —- то је воља Толстоја и Љењина, Некада Русоа, а сада Толстоја, примила је несамо Русија, него и цела Европа, као суха земља воду поплавне кише. „Плашљив, го, и дивљи, крио се троглодит у пећинама стена“ ,.. Нови „троглодити"“ крију се у култури, Бољшевизам, то је дивљаштво; али подивљали у култури теже ка правим дивљацима: подивљала Европа тежи ка руском дивљаштву ! Бољшевизам, то је варварство; али уморна култура жедна је варварства, као што је онај који не може да дише жедан зрака. Бољшевизам, то је зверство; али „када читам Русоа, ја бих

287